Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Поклон читаоцима

Јустин

Advertisements

26. августа 2009. Posted by | Обавештења | Оставите коментар

Став о тзв. „паради поноса“

Грб центраДуховно-национални центар је у претходном периоду указивао на појаву и пропагирање хомосексуалности у Србији осудивши тзв. антидискриминациони закон. Видимо да „друга Србија“ не мирује па је за 20. септембар заказана „парада поноса“ у Београду. Лепо наш народ каже „Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“ а ова „парада поноса“ потпуно одговара контексту из наведене изреке. Најоштрије осуђујемо ову параду болесних људи и све оне који је дозвољавају и подржавају. Београд који је настао на крви наших предака и јунака дочекао је и ову историјску срамоту. Шта би нам рекли Свети Ермил и Стратоник, Свети ђакон Авакум, Свети деспот Стефан Лазаревић, јунаци и браниоци Београда?! Да ли би они били поносни на свој град?! Духовно-национални центар ће и даље у својем раду и активностима указивати на највећу пошаст нашега друштва и болесне ставове које појединци покушавају да протуре као ставове свих нас.

24. августа 2009. Posted by | Обавештења | 1 коментар

Књига о сину патријарха Германа

Насловна страна будуће књигеОбавештавамо наше цењене читаоце да је у припреми књига „Син једног патријарха“, аутора Будимира Кокотовића о Михаилу Ђорићу, сину патријарха српског Германа. Михаило Ђорић је био припадник Српског добровољачког корпуса у Другом светском рату и настрадао је 1945. године у Словенији од Титових комуниста. Позивамо све читаоце који имају податке о овоме јунаку да их доставе аутору књиге на e-mail: budimir_kokotovic@yahoo.com. Хвала унапред

23. августа 2009. Posted by | Обавештења | Оставите коментар

Књига „Народни монах“ о свештеномученику Митрофану Матићу

Књига о јеромонаху Митрофану МатићуНедавно је из штампе изашло друго издање књиге „Народни монах“ о свештеномученику Митрофану Матићу До сада није написана ни једна књига о јеромонаху Митрофану Матићу, свештеномученику чокешинском. Објављене су две књиге његових песама (1991. у Крагујевцу и 2003. у Великој Британији), помињао се у литератури, како нашој, тако и емигрантској. Крајем новембра 2008. године угледала је светлост дана књига „Народни монах“ младог аутора Владимира П. Петровића, студента телогије, са благословом еп. Лаврентија, а у издању св. обитељи чокешинске и Духовно-националног центра у Јошеви под Цером
Књига има четири дела. Први део је до сада најкомплетнија биографија овог монаха и идеалисте. Ту је описано његово школовање, манастири кроз које је прошао, национални и пастирски рад у Чокешини, као и његово страдање, о ком је до сада било доста недоумица. У том поглављу кориштена су сећања г. Боре Карапанџића, Живана Пековића – Чокешинца, Хрвоја Магазиновића и др. Други део је посвећен Матићевој поезији, аутор је изабрао шест песама, класификујући их по темама, у песме монаштва, песме Богу и песме Отаџбини. Трећи део обрађује прозни рад о. Митрофана, уз приказ пренета су четири текста, актуелна и данас. У четвртом делу сакупљена су четири сећања Митрофанових савременика и другова: Љубидрага Гарчине, Душана Пејчића, непознатог аутора и чланак самог аутора књиге, намењеног једном листу, у коме није објављен.
Затим оно што је вредно и што изискује труда је врло детаљна библиографија поезије и радова о о. Митрофану. Аутор књиге је пронашао 23 написа разних аутора о чокешинском страдалнику.
Књига је урађена врло студиозно и доноси много до сада непознатих детаља. Такође је у њој и до сада необјављивана фотографија о. Митрофана са троношким игуманом. И нехотице ово дело наводи читаоца на размишљање колико су различити људски животи. Док нечији живот може да стане у неколико реченица, код других се о животу и стваралаштву могу писати књиге. Надамо се да млади аутор ове лепе књиге неће посустати у свом трагању за непознатим из живота о. Митрофана, да ће обогатити нашу литературу и прозом надахнутог свештеномонаха.
Излажењем ове књиге, Митрофан Матић припада целокупном Српству, коме је посветио са љубављу толико топлих и лепих речи у свом стваралаштву. Књигу можете поручити позивом на број телефона: 064/341-6931 или електоском поштом на: vladimir_pet@hotmail.com

21. августа 2009. Posted by | Наша издања | Оставите коментар

Дан сећања на оца Митрофана Матића

mitrofanДана 11. августа у организацији Свете обитељи манастира Чокешине и Духовно-националног центра одржан је сада већ традиционални Дан сећања на оца Митрофана Матића у манастиру Чокешина. Отац Митрофан Матић је био веома плодан мислилац, песник, прозни писац и национални радник. Рођен је 20. августа 1911. године у селу Иванда, близу Чакова у епархији Темишварској. После завршених шест разреда основне школе Милисав Матић, доцније отац Митрофан, уписује монашку школу у манастиру Раковици, коју похађа 1927. и 1928. године. Монашки постриг је примио у манастиру Раковица 1929. године, а рукоположен је у чин јерођакона 1930. године. Млади јеромонах Митрофан је био сабрат више манастира. Тако је био у Раковици, Грнчарици и Рајиновцу. Старешина је био у Благовештењу и Чокешини. Последње дане је провео у манастиру Чокешина, где је и пострадао 11. августа 1941. године од стране комуниста или „небратске руке“, како стоји на споменику овога свештеномученика. Отац Митрофан Матић је прва жртва комунизма из реда свештенства Српске Православне Цркве. Написао је преко осамдесет песама и око педесет прозних радова.

Овај скуп је започет Светом Литургијом којом је началствовао протојереј-ставрофор Срећко Радосављевић који је после Свете Литургије беседио о мученичкој жртви оца Митрофана. Потом је уследио дочек Његовог преосвештенства епископа шабачког Г. Г. Лаврентија и парастос који је служио владика Лаврентије са околним свештенством.

Slika0168

Након парастоса одржана је духовна академија коју су водили гђица Драгана Петровић и г. Владимир Петровић. На духовној академији је прочитана кратка биографија свештеномученика Митрофана Матића, две његове песме, три одломка из његовог прозног опуса, песма о овом свештеномученику и поздравна писма пријатеља и савременика оца Митрофана. На самоме крају духовне академије г. Пантелија Петровић је испред Свете обитељи манастира Чокешине прочитао захтев за уношење свештеномученика Митрофана Матића у диптих Светих наше СПЦ. Присутнима се обратио и владика Лаврентије који је у својој беседи нагласио да је службујући у емиграцији од познаника јеромонаха Митрофана Матића чуо само најбоље ствари о овоме свештеномученику и да је велика част манастиру Чокешини што је имала оваквог настојатеља. Владика Лаврентије је захвалио и садашњој настојатељици манастира Чокешине на изузетној организацији и обећао да ће Св. Архијерејском сабору СПЦ предложити уношење јеромонаха Митрофана Матића у диптихе Светих СПЦ.

Овде можете преузети аудио снимак академије

После академије уследила је трпеза љубави за све присутне госте и промоција књига генерал-пуковника мр Мирослава Секулића, мр Живка Марковића и часописа „Глас са Цера“.

Књига о јеромонаху Митрофану Матићу

Одломци из прозног опуса оца Митрофана Матића:

Ми заједно са Достојевским верујемо да ће уједињени Словени са „својим Христом“ донети спасење човечанству.
Ту гранитну веру нашу не могу поколебати „ни понор пакла ни ватра грома“, ни сањања демонска и избезумљена дрека савремене обездуховљене технике и машинизације, чиме човек западне цивилизације хоће да испуни празнину своје душе и да заглуши сопствену агонију.
Из хаоса, из крви, из мука и патњи, из великог и крвавог ћутања из своје племените и велике хаотичне душе рађа се Словенско царство да духовно уједини изболовано човечанство.
Нек чују неверници:
Доћи ће доћи словенско царство!
Из тмурне, прљаве и загушљиве данашњице ми му са пуно младалачке вере у сусрет хрлимо.
Васкрснуће Народна Словенска Русија и срушиће се безбожни бољшевизам, који је одавно банкротирао и само се насиљима и злочинима одржава.
Као сунце засветлеће Нова Русија, из које ће се родити Велика Славија…
Не сумњајте у то. Та вера наша није фантастична. Она ће бити жива и видљива стварност. Велики дани Словенства неминовно ће доћи.
И тада…
„забрујаће замукла тешка звона са Кремља, зачуће се још неисказана словенска реч, тако потребна души човековој. Биће то празник Неба и Земље. Празник хиљаду година мира и радости…“

(…)

Заветујемо се:
јеком наших светих звона са свештених богомоља наших,
таласањем зрелога класја на њивама драгим наших уклетих работника сељака који с патњама целога века другују;
сребрним капима са хајдучких врела наших и божанским лепотама свете земље наше, коју су наши преци хранили својим животима и напојили обиљем своје јуначке крви: да ћемо увек гранитну веру имати у истину нашу коју носимо у срцима и душама; у свакој капи крви и свакој вијуги мозга и која нас снажи и крепи да херојски корачамо ка сигурној Победи преко кршева и урвина данашњице.
Заклињемо се…
Кунемо се…
Заветујемо се да ћемо створити и изградити Нову Србију. Или нас неће бити!
Тако нам Бог помогао!

Манастир ЧокешинаЗахтев за уношење свештеномученика Митрофана Матића у диптихе Светих СПЦ:

Произилазећи из вековног црквеног искуства које су нам Свети апостоли оставили да се у њему усавршавамо сви смо научени да се угледамо на оне који су нас васпитали у вери Христовој и да их се вековима сећамо. Ово је сагласно речима апостола Павла у посланици Јеврејима у којој се каже: „Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њиховог живота, угледајте се на веру њихову“ (Јевр. 13, 7). Тако су вековима хришћани страдали утврђени у вери у Господа Исуса Христа, јер нису хтели да се одрекну вере којој су научени. Очит пример за то нам је првомученик Христов архиђакон Стефан, апостоли и рановековни мученици који су страдали за веру Христову. Свима овима Црква је одала почаст и молитвено их се опомињала не дозвољавајући да их вео заборава одвоји од народа Христовог и након њихове мученичке смрти. Мученичка смрт их није одвајала од народа Божијег него су они остајали живи за верујуће хришћане кроз литургијско сећање на њих који су свој живот дали за Христа. На тај начин се и њихов живот настављао међу нама, а они су вековима били светионици који су крепили хришћане у времену страдања и гоњења за име Христово.

Битно је нагласити да овакве осведочене мученике Црква није давала само у раним вековима хришћанства него и у наше доба сведоци смо да су такви цветови ницали на њиви Божијој. Са поносом можемо да приметимо да је и наша Богом спасавана шабачка епархија у периоду страдања давала осведочене мученике за веру Христову. Један од тих светлих примера био је и старешина манастира Чокешине, јеромонах Митрофан Матић. Ово светило Српске Православне Цркве је кроз свој живот потврдило крсно-васкрсни пут којим сваки православни хришћанин треба да непоколебиво иде. Рођен у данашњој Румунији, из велике љубави према православљу и своме народу одлази у монашку школу да би потом постао и монах и то службовајући у неколико великих српских светиња. Осим што је ове манастире у материјалном смислу обнављао он је и народ из тог краја духовно просвећивао и уводио у заједницу Тела Христовог. Плодови оваквог његовог рада су многи знаменити хришћани, његови парохијани, који су то постали управо његовом заслугом. Отац Митрофан био је и велики песник и прозни писац, а кроз сав његов  рад провејавала је велика вера у Господа Исуса Христа и Његову Цркву.

Гроб Митрофана Матића

Непријатељ Цркве и српскога народа, безбожни комунизам је на самом почетку Другог светског рата схватио да ће рад оца Митрофана бити велика препрека у раду на обезбожењу српског народа. Једино решење за комунисте овога краја била је физичка ликвидација оца Митрофана Матића, која је извршена 11. августа 1941. године. Отац Митрофан остао је у најлепшој успомени овдашњег становништва, његових пријатеља, Српске Цркве и свих искрених родољуба. Његов гроб је постало светилиште на коме Српски народ покушава да окаје део својих грехова из наметнутог нам братоубилачког рата. На тај начин видимо да је народ наше Цркве препознао значај овог мученика Цркве и да већ сада тражи од њега да се моли пред Господом да опрости нашем народу грехове и отпадање од вере Христове током комунистичког периода. У протеклом периоду неколико иконописаца је изобразило лик оца Митрофана Матића као светитеља и мученика за веру Христову, што је он заиста и био. Ово најбоље видимо у чињеници да је отац Митрофан Матић читав свој живот као монах посветио Господу Исусу Христу одрекавши се подвигом монаштва свих добара овога света. Исто тако видимо да је он кроз читав свој живот страдално позивао српски народ да живи хришћанским животом, улазећи при томе у све поре друштвеног живота и свугде сведочећи име Христово. Он је и свој живот дао за Христа, те приликом свога страдања сведочио своју свештеничку припадност олтару Христовом.

Сведоци смо да је у протеклом периоду наша Црква много пострадала од непријатеља вере Христове, те данас када сведочимо о свим онима који су том периоду пострадали сведочећи веру Христову осећамо моралну дужност да укажемо и на мученичко страдање оца Митрофана Матића. Следујући свему наведеноме ми Вас молимо, као нашег надлежног духовног пастира да изволите предложити Светом Архијерејском Сабору уношење свештеномученика Митрофана Матића у диптихе Светих наше Српске Православне Цркве, што је и овај свештеномученик заслужио својим узорним животом и мученичком смрћу за Христа.

Извештај припремио: Владимир Петровић

19. августа 2009. Posted by | Актуелности, Обавештења | Оставите коментар