О поштовању кума код Срба

О ПОШТОВАЊУ КУМА КОД СРБА

Кум се обавезно узимао из другог села и то што даљег, а никако из близине да се кумови не би често посећивали и да не би тиме дошло случајно до неког замерања. Кум се позивао само кад је требало да се дете крсти, младенци венчају и у изузетним и почасним догађајима породице. Њему се ишло са колачима, флашом ракије или вина и са скромним поклоном, наспрам статуса породице. Кум није био у обавези да даје поклоне већ је он само доносио благослов породици, детету на крштењу или младенцима на венчању. Ако сам кум жели нешто лично да поклони детету  на крштењу или неком другом приликом то се прихватало као дар са великом захвалношћу.
Моја мајка и бака су дочекивале кума овако. Знајући да ће кум тај дан доћи, oд јутра би стално извиривале на пут када ће он да стигне. Чим би га угледале истрчавале су што даље испред куће на пут да му укажу част и пажњу и покажу радост због његовог доласка. Клекле би пред кума, пољубиле би му скут капута, руку и образ, са речима: „Помаже Бог куме, добро нам дошао, љубим ти руку, благослови моју кућу, укућане и мене!“ Кум је отпоздрављао: „Бог Вам помогао, Бог да Вас благослови!“ Тада би се кум уводио у кућу и сви би му прилазили редом по старешинству за благослов и то отац (ако је најстарији), па сви остали по реду. Кум седа обавезно увек у чело стола и пред њега се износи најбоље јело и пиће. После обављеног крштења или венчања у цркви, долази се кући, кум и гости ручају, па се кум доцније испраћа са поклонима.
Када би се дете родило, одмах се ишло куму да детету да име, па се то име уписивало у црквене књиге. Са кумом се није смела вршити позајмица у новцу или било чему другом, да не би дошло до замерања. Кум се није смео наљутити нити се смело са њим свађати. Такође, није била дозвољена женидба и удаја из породице кума и из његове лозе сродника а за све се распитивало и водило се рачуна. Из села одакле је кум, није се ишла девојка просити, да случајно не би била из кумовске породице. Није се смело самовољно узимати друго кумовство све док кумови имају наследнике. Ако кумови немају наследнике, онда кум за живота говори коме кумство оставља именујући кога он хоће. То може бити неко из уже фамилије или неко кога он препоручи из другог села. У случају да кум сам каже да не може више одржавати кумство због болести или старости и одобри да се нађе други кум, онда се има пажљиво бирати. Али опет се строго водило рачуна да и будућа колена знају да се та фамилија мора поштовати као старо кумство и из њихових породица се није смело удавати и женити.
Увек се водило рачуна да кум буде из проверене и побожне породице,  као и да то буде честит човек. Не може се кумовати узајамно; ви некоме, а он вама да враћа, већ кум који вама кумује, он налази себи друге за кумове. У случају да вам се кум нађе у било каквој невољи или муци, дужни сте му помоћи, обићи га у болести и утешити. То је дужност и обавеза. А све је то у циљу очувања кумства са колена на колено и да би кућа и деца имали прави благослов, срећу и напредак.
Данас видимо да млади узимају другове за кумове а често су то неморални и непобожни људи, па као другови често се и замере, па се деца рађају без благослова, бивају болесна и несрећна у животу. Нажалост млади мисле да су најпаметнији, па кумства сами мењају и узимају за кумове своје другове а стара кумства од којих би имали прави и пун благослов занемарују и запостављају. Ту грешку после никако не могу да исправе, ма шта покушавали, јер су прво и основно прескочили, благослов свога кума. Многи после не могу ни да схвате зашто им се невоље дешавају, а  то је зато што на самоме почетку живота нису понели прави благослов својих кумова. Преко кумова човеку долази у кућу благослов и напредак. Бог па кум, родитељ па свештеник, то је била светиња и од тога нам је зависи благослов у животу.

Старац Гаврило, многострадални (+1999)

Записала: монахиња Макрина (Мајсторовић)