Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Живот Милеве Марић у Цириху (2)

ЖИВОТ МИЛЕВЕ МАРИЋ У ЦИРИХУ (2)


3.)  Октобар 1909 – март 1911.

Ајнштајн и Милева7. маја 1909. је Алберт изабран за ванредног професора теоријске физике на универзитету у Цириху, са истом гошишњом платом као што је имао на Патентном заводу у Берну, 4500 шфр. Породица Ајнштајн се 14. октобра 1909. године преселила у Цирих у стан на другом спрату у Мусонштрасе 12, изнад стана у којем је боравила породица Адлер. Са собом су донели и свој намештај. Породице су се познавале још са четврте године студија на Политехници. Сем породице Адлер код куће су их још повремено посећивали и други интелектуалци, нарочито физичари. Браћа Хабихт су били гости у пролеће 1910. године, када су сви заједно проверавали рад инструмента за мерење малих напона на Циришком универзитету, на којем је активно сарађивала и Милева. Тог пролећа су у посету у Цирих дошли и и Милевини родитељи. Кад су се родитељи вратили у Нови Сад, причали су да Милева сарађује и расправља са посетиоцима и како они поштују њено мишљење. Милева је после напорних кућних обавеза, повремено чак и до после поноћи, решавала математичке проблеме у Албертовим белешкама о чему постоје материјални докази. У Цириху су супружници добили и другог сина Едварда, који се родио 28. јула 1910. Почетком 1911. године, све до пресељења породице у Праг 31. марта, скоро су сваку недељу музицирали у стану њиховог бившег професора на Политехници, др Адолфа Хурвица.

4.)  јули 1912 – април 1914.

Боравак у Прагу је испао врло несрећан за породицу Ајнштајн. После једне посете у Берлину априла 1912. године, Алберт се заљубио у своју сестричину Елзу па је често долазило до напетости у браку, али то се у лето умирило. Ипак је породица једва чекала да се врати у Цирих где је Алберт изабран за професора теоријске физике на универзиту у Цириху. После повратка из Прага у Цирих 25. јула 1912. године, породични живот Ајнштајнових је поново постао нормалан. Ту у Цириху су имали доста пријатеља, а животни услови за рад су били много бољи. На жалост та идила није трајала дуго. За свој 34-ти рођендан, 14. марта 1913, Алберт се поново почео дописивати са Елзом и тај љубавни контакт се наставио иза Милевиних леђа. Свакако треба споменути да је цела породица задњи пут заједно била у Србији 1913. године, али видно је било да односи у браку нису више тако присни као за време њихових посета 1905. и 1907. године. Па ипак су тамо још научно сарађивали за истим столом. Приликом те посете су им синови били крштени у Православној вери у Новом Саду. Крајем новембра је Пруска Академија у Берлину изабрала Алберта за свог члана са посебним повластицама. Сједињење породице у Берлину априла 1914. је било само привидно и краткотрајно Алберт је Милеву игнорисао, долазило је до свађа и нервирња, а можда и до туче. Огорчена Милева је са двоје мале децем на самом почетку Првог светског рата, 29. јула 1914. године напустила Берлин и Алберта, и вратила се у у свој драги Цирих.

5.) јули 1914 – до смрти 4. август 1948.

После повратка у Цирих Милева је са децом прво становала у пансиону на Банхофштрасе 56. Живела је тешко, пошто јој  Алберт није слао толико новаца, колико је било договорено, а сем тога га није слао ни редовно. Тако је она чак морала у тајности да позамљује новац. Октобра 1917. Милеви је у посети дошла њена сестра Зорка и Новог Сада (формално је на универзитету у Цириху уписала биологију), са намером да је негује код куће јер је била болесна. Алберт је после завршетка светског рата прихватио позив да одржи 24 предавања о теорији релативитета. У Цириху је боравио од 27. јануара до 25. јула 1919. године али није становао код Милеве него у пансиону. У то време се Милева није више бавила физиком – посветила се синовима. Нарочито је морала да се брине за Едварда, који је био болешљив.

За време Албертовог боравка у Цириху је 14. фебруара 1919.  године дошло до званичног развода његовог брака са Милевом. На бракоразводној парници на суду бивши супружници нису били присутни. Детаљи парнице засад још није доступни јавности. Без обзира на то, шта је формално записано, главни разлог за разлог свакако је било Албертово отуђење од породице под утицајем његових рођака и његова нова љубав. Синови, скоро петнаестогодишњи Ханс Алберт и приближно шест година млађи Едвард, остали су под Милевиним старатељством. Већ 2. јуна 1919. године су се Алберт и Елза венчали у Берлину. Милева се није више поново удавала.

Један од услова развода био је да Алберт, уколико добије Нобелову награду, целу награду препусти бившој супрузи Милеви. Вредност награде које је била уручена Милеви 1923. године била је нешто више од тадашњих 170000 шфр. Чињеницу, да је Нобелову награду у целини уручио Милеви, Алберт је прикривао чак и најближим пријатељима. За тај новац је Милева у Цириху купила три куће. Сама је до краја живота становала на трећем спрату петоспратне куће у Хитенштрасе 62 на циришком брду. И дан-данас је то елегантна зграда у мирном академском кварту. Са овог балкона је имала леп поглед на град и на некадашњу Политехнику, где је на предавањима и вежбама проживела многе часове заједно са Албертом. Узгред споменимо, да је Алберт 1929. године за време Ционистичког конгреса у Цириху, на којем је учествовао, чак становао код Милеве на горњој адреси, што је тада а и касније многе изненадило.

Задњих десет година свог живота Милева је била болешљива. Живела је у сталној бризи за Едварда, при чему је имала приличне финансијске тешкоће због трошкова његовог лечења и боравка у психијатријском санаторијуму. Две куће у Цириху је морала продати. Због ратне ситуације у Европи бојала се и за судбину куће, у којој је становала. Крајем маја 1948. године Милева је доживела мождану кап, тако да је била делимично шлогирана у леву страну, али могла је да говори. Била је слабашна, збуњена и узнемирена за Едвардову судбину, који ју је повремено посећивао на клиници у којој је лежала све до смрти. Умрла је 4. августа 1948. године. Верујемо да ће успомена на Милеву преживети, и да је и овај чланак такође скроман допринос очувању те успомене.

(Крај)

Мр Ђорђе Крстић


Advertisements

5. септембра 2009. - Posted by | Број 11

2 коментара »

  1. Dobar dan, Glas iz Cera!
    Zovem se Vera Apostolova, prevodilac iz Bugarske. Procitala sam clanak D. Krstica, pa bih zelela i Vas da upitam: Kako bih mogla da nadem njegovu knjgu „Ljubav i zajednicki rad“, gde i sa kim da uspostavim vezu, zbog prevodenja na bugarskom.
    Ove se godinje ispunjavaju 135 godine od rodenja Mileva.
    Sa postovanjem!

    Коментар од Vera Apostolova | 17. августа 2010. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: