Деца чика Јове Змаја

ДЕЦА ЧИКА ЈОВЕ ЗМАЈА

МИРКО

Први син Мирко, рођен је у Новом Саду, 23. октобра (по Змају 22. октобра), а умро је у Пешти, 1. марта 1865. године, од воде у мозгу. У општем гробљу га је сахранио Константин Јосифовић.

ТИЈАНА

Она је била друго дете. Рођена је у Пешти, 12. октобра 1863. године. На крштењу је кум био Антоније Хаџић, уместо Јована Ђорђевића. Умрла је 25. октобра исте године „од слабости с њом рођеном“. Сахрањена је у општем гробљу. Крстио ју је и сахранио Константин Јосифовић.

ЈОВАН

Мали  Јован је рођен у Пешти, 14. јануара 1865. године и зато је назван Сава. „Страха ради смертнога крсти младенца бабица Розалија Кемељ“. Умро је 17. јануара исте године и сахрањен сутрадан у општем гробљу. Сахранио га је Константин Јосифовић. Змај је касније записао: „На Св. Саву ујутру у ¾ 5 (год 1864, 1865?) родио се мој мали Сава. У недељу 17. јануара око 11 сати у вече умро“.

ЈУГ

Треће Змајево дете Југ је рођен у Пешти 4. јуна 1867. године. На крштењу кум му је био Светозар Милетић, а св. чин обавио је Константин Јосифовић. Због слабости, да би променио климу, послат је у Карановац у Србију (данас Краљево), где је мајчина сестра Марија (Марина) била учитељица. Тамо је и умро 22. августа 1868. године и сахрањен је код манастира Жиче. Сахранио га је Милош Вујовић. Данас нема његовог гроба.

СМИЉАНА

Змајева кћерка Смиљана је рођена 14. фебруара 1872. године у Панчеву. Змај је записао: „3. марта п.р. 1872. у  ½ 5 по подне родила се Смиљка“. Крштена је 2. марта 1872. године („15. марта п.р. 1872. Данас крстили Смиљку, кума Ђорђевића довео сам из Београда“). На крштењу кум је био Јован Ђорђевић, а крстио је Петар Болгарић, капелан, доцније парох у Долову. Но, ни Смиљка није дуго поживела. Упокојила се од богиња, 22. јануара 1874. у Старом Футогу. Сахрањена је сутрадан код мале цркве на вашаришту.

Тражим лица своје деце,

Што су рано у гроб пала, –

Спојила се, – а кроза њих

Смеши с’ сестра моја мала.

Кликнем: Оче, мајко, љубо,

Друзи, децо, сејо моја!

И сузе се моје суше

На светлости тога споја.

Кроз смрт само ваља проћи,

Па ћу с’ и ја с њима слити,

Ако л’ тамо нема ништа?!

– И тад ћемо једно бити.

(Јован Јовановић Змај,

Ђулићи увеоци)

+Бранислав Жорж