Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Интервју-др Димитрије Калезић

ИНТЕРВЈУ:

Протојереј-ставрофор

др Димитрије Калезић


Димитрије КалезићПротојереј ставрофор др Димитрије Калезић је један од највећих живих српских теолога и лингивста. Професор у пензији је на Православном богословском факултету у Београду, Богословском факултету у Фочи и Музичкој академији у Источном Сарајеву. Обављао је дужност декана Православног богословског факултета у Београду. Учествовао је на бројим трибинама и симпозијумима, а аутор је десетина књига, чланака и радова.

Ценећи Ваш велики рад на духовном и националном јединству српског и руског народа замолио би Вас да нам у неколико реченица предочите то духовно јединство.

О том духовном и националном јединству може се говорити још из давних времена. Први конкретан пример за то су руски монаси са Свете Горе који су дошли на двор великог жупана Стефана Немање, када је млади Растко ступио са њима у разговор. Растко је у то време био кнез хумски, тј. обласни господар. После разговора са овим монасима, а и раније читавши житија о подвизима хришћанских светитеља, млади Растко решава да се замонаши. То је иначе и први писани контакт српског и руског народа. Даља прича вам је већ позната, Растко одлази са овим монасима на Свету Гору где се монаши у светогорском манастиру Светог Пантелејмона и добија име Сава.

То духовно јединство је настављено кроз векове, а данас је оно најјаче у виду смотре духовног јединства словенских народа, која траје већ двадесет година. Пун назив ове манифестације је Словенски фонд Кирило-методијевске писмености и културе. Ја сам на овоме скупу учествовао неколико пута са предавањима и рефератима. Ове године манифестација је одржана у граду Саратово и да вашим читаоцима предочим један занимљив податак у овоме граду ток Волге је широк чак четири километра. Сваке године овом скупу присуствује на хиљаде људи, а највише има Руса, Срба, Бугара, Чеха, Пољака, Словака, као и доста угледних професора и предавача из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, итд. Заиста је задивљујућа ова манифестација у току које се одржавају изложбе слика, промоције књига, богослужења али и предавања најеминентнијих стручњака на пољу славистике.

Како оцењујете улогу цара Николаја у Првом светском рату, а понајвише његов однос према српском народу?

Цар Николај је сам себе жртвовао. Даћу Вам само мали пример. Наиме, он је савезницима рекао, када су наши војници после албанске голготе голготе дошли на обале Јадранског мора, да ће у случају недавања помоћи српском народу моментално склопити сепаративни мир са Немачком. Српском народу је тада дошла савезничка помоћ највише захваљујући ултиматуму руског цара Николаја.

Да ли Срби треба да због овога прослављају цара Николаја, пошто видимо да је цар Николај доста заборављен у српском народу.

Та захвалност српског народа цару Николају се кроз историју ту и тамо провукла али никада није била негирана. Дакако би требало да се српски народ много више сећа и упути много више захвалности и пијетета према мученичкој жртви цара Николаја.

Ако би Вас неко запитао о годинама и труду који сте уложили у Вашем свештеничком раду шта бисте му одговорили?

Одговорио би му у две тачке. Прво да сам ја увек гледао шта је мој позив, шта је моја обавеза и шта је мој главни рад. Друго ја никада нисам гледао тражи ли ми ко то, заповеда ли ко, хоће ли ме наградити или предложити за нешто. Моја главна реченица је била: „Човече, пусти ме да радим свој посао!“

Како ви данас посматрате могућност националног помирења у српском народу?

Прво и основно ми не можемо говорити о националном помирењу већ о унутарнационалном помирењу, јер ми као народ нисмо посвађани, већ као фракције тог народа. Ове фракције свој рад заснивају на ограниченој памети, наиме, једна је окренута на једну страну, друга на другу, итд. Потребно је да све националне снаге седну за један сто и признају све своје грешке, мане и слабости и да заједно уједињене крену у нови живот заједничким снагама. Православље би ту требало да буде везивни елемент да би национално добило већи смисао и постало духовно.

Како по Вама поправити духовно и национално стање у српском народу?

Прва и основна ствар је да људи изврше неку врсту чишћења, кајања или исповести. Дакле потребно је изнети из себе све оно лоше и зло и оставити места за добро, слогу и љубав.

Шта мислите о подизању храма Светом цару Николају?

То је веома добро и лепо. Прво реч је о цару Николају који је стекао Божију милост и благодат, самим тим поставши светитељ и грађанин неба. Друго то је и велики знак захвалности српског народа за сва његова доброчинства.

Хвала Вам на одвојеном времену и замолио би вас за једну поруку нашим читаоцима.

Нема на чему, а читаоцима часописа „Глас са Цера“ би поручио да ми као народ и као појединци немамо будућност док се свим срцем не вратимо православном начину живота и нашој српској традицији.

Разговор водио: Владимир Петровић

Advertisements

7. септембра 2009. - Posted by | Број 11

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: