Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Церска битка

ЦЕРСКА БИТКА


ПСрпски војникочетак Првог светског рата за Србију долази у веома лошем тренутку. Мала Србија у том периоду је била максимално исцрпљена у људским и материјалним ресурсима, понајвише Балканским ратовима у којима је погинуло десетине хиљада официра, подофицира и војника. Аустро-Угарска свесна оваквог положаја Србије, као и да никада неће добити потпуну власт на Бaлканском полуострву ако је Србија јака и суверена, решава да је уништи. У таквом тренутку сарајевски атентата на престолонаследника Фрању Фердинанда и његову жену Софију, 28. јуна 1914. године искориштен је као повод да се по аустроугарским речима „уништи српско револуционарно-бунтовничко гнездо.“

Суверна Србија одбивши понижавајући Аустро-угарски ултитаматум улази у рат, претходно извршивши мобилицазију своје војске. Ускоро су се у рат укључиле тридесет и три државе чиме је овај рат постао највећи у дотадашњој светској историји.   Српска врховна команда је у том тренутку располагала са три армије и Ужичком војском. На српској страни је била и црногорска војска кнеза Николе са 35000 војника. На другој страни се налазила надмоћнија Аустро-угарска војска са 250000 војника. Српском војском је командовао војвода Радомир Путник док је на супротној страни био Оскар фон Поћорек. Церској бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, који су пуна четири дана, од 12. до 15. августа храбро одолевали надирању знатно бројнијих и јачих аустроугарских трупа.

Уочавајући стратешку важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армије Степа Степановић израдио је план дејства Друге армије по главном стратешком правцу, као и план садејства Треће армије и делова Прве армије (Моравске друге и Тимочке прве дивизије).

До првог окршаја на планини Цер дошло је у ноћи 15. на 16. август између делова 21. Аустро-угарске дивизије и делова српске комбиноване дивизије.

У огорченим ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали Аустро-угарске снаге на повлачење. Међутим, сутрадан ујутро, Девета аустругарска дивизија угрозила је лево крило комбиноване дивизије и приморала је да се повуче. Фронт се стабилизовао након непосредне интервенције команданта Степе који је увођењем Моравске Прве дивизије одбацио Девету Аустро-угарску дивизију и заузео Беглук. Коњичка дивизија дејствовала је са снагама Друге армије и Шумадијске Прве дивизије. Повлачење преко Дрине аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.  Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, од 21. до 24. августа 1914. године, окончана је тзв. церска операција.

У току церске битке аустоугарска војска је изгубила 600 официра и 23000 подофицира и војника, док је на српској страни изгубљено 259 официра и 16045 подофицира и војника.

Степа СтепановићЗбог изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церској бици, командант Друге српске армије, Степа Степановић унапређен је у чин војводе. Иако је на српској страни било доста жртава ова велика победа српске војске је подигла морал и самопоуздање не само војске већ и целог народа .

Подсећамо да је цар Николај II Романов први честитао победу у бици на Церу српском престолонасленику Александру I Карађорђевићу речима: „Од своје стране и од целе братске руске војске, из дубине душе честитам прву победу, која је Божјом помоћу почетак читавог низа даљих будућих победа. У том лицу цела руска војска кличе громко српским победницима: Живели!“

СПОМЕНИК ЈУНАЦИМА НА ЦЕРУ


На југоисточним обронцима планине Цер у селу Текериш, поред пута Шабац-Крупањ, 28. јуна 1926. године подигнут је споменик јунацима Церске битке.

Централни део, споменик у виду громаде (део планине), урађен је од необрађених камених блокова који као да израњају из земље. Висина споменика је 10,5 метара а на врху на завршном камену постављен је бронзани орао са раширеним крилима и ловоровим венцем у кљуну као симбол мира и пријатељства. На предњој, фино обрађеној страни споменика, урађен је грб Србије. Са леве стране грба су бројеви од бронзе „18. 08.“ а са десне стране „1914“. Испод грба је текст: „Ваша дела су бесмртна„. Поред споменика налази се и меморијални музеј који млађим генерација сведочи о српском јунаштву и историји.

Милан Старчевић



Advertisements

8. септембра 2009. - Posted by | Број 11

1 коментар »

  1. Tekst je lepo napisan. Trebalo bi dodati cinjenice da je Srbija bila demonizovana tokom Balkanskih ratova tako da Austrougarskoj nije bilo tesko da u svojim redovima dobije podrsku za „kaznenu ekspediciju“. Sa druge strane u Evropi je Austrougarska bila demonizovana nakon Aneksione krize.. Sve u svemu – „spirala rata“ je imala dublje korene.

    Коментар од алекс | 1. априла 2010. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: