Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Годишњица смрти краља Александра

Aлександар I Карађорђевић спада у низ европских великана који су својим животом и делом задужили читаву Европу. Готово ниједан европски монарх се не може похвалити толиким бројем успеха на војном, политичком и дипломатском плану. Победама и жртвама поднетим у Првом светском рату, српски народ и његов краљ су показали колика је цена слободе. Због свега тога име краља Александра треба помињати често и гласно како би будућа поколења имала прави пример истинског политичара, војника и дипломате.

Отац Александра Карађорђевића је имао јако тежак живот, нимало сличан и достојан монарху једне европске земље. У раној младости је учествовао у Француско-пруском рату 1871. године на страни Француза. У овом рату поред задобијених рана, био је и заробљен. Из заробљеништва се спасао бекством преко залеђене Лоаре, што је оставило трајне последице на његово здравље. У старијем добу је боловао од реуматизма. Успевши да побегне Прусима вратио се у француски табор. Француска га је наградила орденом за храброост. После кратке епопеје у француској војсци, учествовао је у устанку у Босни и Херцеговини, сакупљајући и шаљући добровољце на ратиште у овој земљи.

Породични живот Петра Карађорђевића није био ништа мање тежак и необичан. Петар се оженио 1883. године принцезом Зорком, најстаријом ћерком црногорског краља Николе I Петровића. Она му је родила петоро деце и то следећим редом: најстарију кћи Јелену удату за великог грофа Константина Руског, Милену која је умрла још као дете, Ђорђа, Александра и још једну ћерку која је живела свега три недеље. На последњем, петом порођају умрла је и Зорка тако да је Петар остао удовац. Није се касније женио и своју децу је подизао самостално. Свима је обезбедио високе школе, захваљујући више својим политичким везама него богатству. Родио се на Цетињу 17. јуна 1888. године. Породица се по смрти принцезе Зорке одселила у Женеву, где је живела на ивици егзистенције. Александар је у Женеви завршио основну школу, па је упућен на школовање у Петроград, где се школовао у пажевској академији у периоду од 1898. до 1903. године. После Мајског преврата 1903. године и доласка Петра Карађорђевића на власт, Александар је провео још пет година у Петрограду све до 1908. године. Док се школовао у Петрограду био је радо виђен гост на двору цара Николаја II Романова. Још као дете је показивао интерес за књигу, науку, а нарочито војне вештине. Марљивост и интелигенција су му обезбедили велику наклоност његовог оца. Александар је био строго, патријахално васпитан, навикнут на скроман живот што ће га пратити до краја живота. Течно је говорио француски и руски језик, док се немачким и италијанским слабо служио, а енглески је разумевао, али изван породичног круга није га говорио. Александар је своје образовање заокружио у Београду после 1903. године под туторством личних професора.

Његова брилијантна политичка каријера започела је 1909. године када је проглашен за престолонаследника. Наступили су успеси на бојном пољу. У Првом балканском рату 1912. године Александар је предводио Прву српску армију, забележивши величанствену победу над турском армијом код Куманова. Тријумфално је умарширао у царски град Скопље. Александрова војна каријера се наставила кроз Други балкански и Први светски рат. Дана 24. јуна 1914. године престолонаследник Александар постаје Регент. Његови биографи га представљају као храброг војника и вештог војсковођу. Нарочито је хваљена сарадња међу српским војводама Бојовићем, Мишићем, Степановићем, Путником и регентом Александром. Регент је био заједно са војницима у првим борбеним редовима подижући борбени морал и храбрећи своје саборце личним примером. Када се српска војска повлачила преко Албаније крајем 1915. и почетком 1916. године, Александар је делио све патње својих војника, одбивши да се укрца на савезничке бродове све док и последњи српски војник не напусти албанску обалу. На крају је успео да Србију сврста у ред победница у Првом светском рату, и да Европи покаже сву храброст и пожртвованост српског народа у циљу одбране слободе човечанства.

Александар је 1. децембра 1918. године прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, ударивши темељ будућој краљевини Југославији. Овиме је Александар испунио давно сањани сан српске политичке и научне елите, о уједињењу свих Срба у једну државу. Може се рећи да је остварио најсмелије снове ујединивши све Јужне Словене у једну државу. Дана 6. јануара 1929. године укинуо је парламентаризам, променио име државе у краљевину Југославију и поделио државу на девет бановина настојећи да уништи племенски сепаратизам у оквирима југословенске државе. Период од јануара 1929. године па до 1932. године познат је у историји као период Шестојануарске диктатуре.

Краљ Александар је водио успешну спољну политику са изузетно значајним резултатима. Она се огледала у формирању међународних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског мировног уговора. Тако је на његову иницијативу 1921. године створена Мала Антанта коју су чиниле Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка. Склопљен је савез са Француском 1927. године, а образован је и Балкански савез Југославије, Румуније, Турске и Грчке 1934. године.

Краљ Александар је убијен у Марсељу 9. октобра 1934. године, заједно са француским министром спољних послова Лујем Бартуом. Атентат је извршила бугарска терористичка организација ВМРО. Атентатор Владо Черножевски је испалио неколико хитаца у краља Александра и министра Бартуа успевши да се приближи аутомобилу. Француска под притиском Италије се убрзо оканула истраге што представља изузетну срамоту за владу државе којој је српски краљ и српски народ био искрено веран. Претпоставља се да је учешће у атентату узела и хрватска усташка ораганизација на челу са Антом Павелићем. Краљ Александар је сахрањен на Опленцу у задужбини Петра I Карађорђевића, а од Народне скупштине и Сената је добио назив Витешки Краљ Александар I Ујединитељ.

Вељко Вилимоновић

Advertisements

6. децембра 2009. - Posted by | Број 12

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: