„Гласова“ ризница

ДОЗИВАЊЕ

Дозивах те у мислима,

мисли се изгубише;

Дозивах те у сновима,

снови се уснише.

Дозивах те на јави,

крик ми замре у грлу.

ЛУТКА КОЈА

ПИШЕ ПИСМА

На улици у Берлину сретну се 1923. године Франц Кафка и једна уплакана девојчица. Он је упита зашто рони сузе. Девојчица му објасни да је изгубила лутку. И сам очајан и болестан, Кафка смогне снаге да је утеши: лутка није изгубљена. Видео је како је прошла поред њега. Лутка је у пролазу успела да му каже да је отишла на пут.

Девојчици је одмах било лакше. Чак се и насмешила. А да је заиста увери да је није преварио, Кафка је после извесног времена девојчици, у луткино име, написао писмо. И касније се лутка из разних градова јављала да јој каже како јој је тешко без ње.

(„Политикин Забавник“, 1985.)

МИСЛИ ВЕЛИКАНА

Егзистенција сваког људског бића могла би бити слична реци – мала на почетку, уско утиснута између својих обала, она страсно јури преко стена и преко водопада. Постепено, река постаје шира, обале се повлаче, воде теку мирније и, на крају, без неког видљивог престанка, оне се уливају у море и безболно губе своје индивидуално постојање.

(Бертранд Расел, Како да старимо)

Немај новца, имај добрих људи да живиш са њима.

(Руска народна изрека)

Постоји у васиону неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредност. Онај који у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се сам осећа једним тоном у хармонији.

(Никола Тесла)

Младост без идеала била би као пролеће без цвећа.

(Жан Паул)

Жалим прошлост, надам се будућности, незадовољан сам садашњошћу, то је мој живот.

(Петар Иљич Чајковски)

Ценим нова пријатељства, она су љубав која нам је увек потребна, али стара пријатељства су више него љубав, јер су део нас самих.

(Меша Селимовић)

Не одлучује атомска бомба већ срце човека.

(Алберт Ајнштајн)

Припремила: Славица Станисављевић

Приказ филма – „Кит“

„Љубав је једина снага коју не можете контролисати.“

У данашњој филмској уметности тешко можете пронаћи неко ново дело које је оригинално и неподложно клишеима, као што је нпр. „холивудски хепи енд“. Свако филмско остварење које не подлеже оваквим стереотипима, вредно је помена и похвале.

Следујући томе у овој критици биће представљен независни амерички филм „Кит“, произведен 2007. године.

Ако будете гледали филм од почетка, чиниће вам се да је то поприлично стереотипна прича са почетка ових редова. Типична америчка“ тинејџ“ причица о најпопуларнијој девојци у школи, њеном момку, перспективом и паметном штреберу и чудном младићу по имену Кит. Посебна вредност овога филма је у томе што редитељ не открива целу причу од почетка, већ нам одговор даје на самом крају. Ликови из овог филма са својим карактерним особинама су изузетно занимљиви. Кит болује од леукемије и ускоро умире, а девојка је незадовољна собом, схватајући да само испуњава снове својих родитеља.

Како то обично бива у људском животу, Кит је огорчен светом и људима и као неку врсту своје опоруке, поставља себи за циљ да девојци покаже узалудност њеног живота. Када се открију све карте, и Кит и девојка схватају узалудност живљења без љубави. Колико год то било апсурдно после мржње почињу да воле једно друго.

И таман када очекујете хепи енд, снови и лепота се распршују и показује се ништавило овога живота. Кит умире, а девојка полази на пут без повратка. И колико год то изгледало немогуће у стварном животу, изгледа да је у праву лајт мотив филма: „Љубав је једина снага коју не можете контролисати.“ Исто тако чини нам се и као тачан стих „Све праве љубави су тужне“.

Препоручујући овај изузетно квалитетан филм нашим читаоцима, од срца одајемо признање ауторима овог маестралног дела.

Владимир Петровић

Телевизијска критика

„ТРЕНУТАК ИСТИНЕ“

У данашњој ери савремене комуникацији поред интернета сигурно највећи медиј је телевизија.

Пажљивом анализом телевизијског програма у Србији и најнестручнији гледаоци доћи ће до алармантних чињеница. Осим турбо-фолк музике, прича о исто таквим турбо-фолк „звездама“, „ријалити“ емисија, црних хроника, политичких свађања, плитких домаћих серија и латино-америчких сапуница, ретко ћете шта видети. Ја би Вам у овој краткој критици навео само један пример. На тзв. „ружичастој“ („Пинк“) телевизији емитује се квиз „Тренутак истине“. Човек стварно треба да има јак стомак да би могао остати сат времена гледајући овакву скарадност. Описаћу Вам кратко ово чудо. Приучена водитељка као највећи морални суд испитује учеснике о приватним детаљима њиховог живота. Дивног ли чуда да се у овом „квизу“ до сада није појавио нико нормалан, већ су то биле само проститутке, манијаци, лопови, перверзњаци и барони Митхаузени. И таман кад помислите да се више не може смислити ништа прљавије, приучена водитељка поставља питања које је по мени толико нељудско и антицивилизацијско. Наиме, девојку која жели да заради „фантастичних“ пет милиона водитељка пита: „Да ли сте уживали док Вас је Ваш отац сексуално злостављао?“

После овога конкретног примера питам се за шта нас сматрају творци овога чуда. Ја би рекао за мајмуне, а то и јесмо ако допустимо оваквим да нам испирају мозак.

Пантелија Петровић

Приказ књиге

„КО ЈЕ КО У НЕДИЋЕВОЈ СРБИЈИ“

Крајем ове године из штампе је изашла изузетно вредна и достојна пажње књига “Ко је ко у Недићевој Србији“. Аутор ове драгоцене студије Сима Ц. Ћирковић је уложио велики труд и описао готово све личности у Недићевој Србији, у периоду од 1941-1945. Посебна вредност ове књиге је у томе што је сам аутор схватио величину Недићевих дела и његових сарадника и по први пут у српској историографији прикупио биографије свих виђенијих људи овога времена без икаквих идеолошких баријера какав је до сада био случај код наших историчара.

У првом делу књиге аутор је на основу доступне литературе и архивске грађе дао потпуне биографије готово свих значајнијих људи овога времена. За нас је посебно значајно што је ту уврстио и великане чији је живот осветљен у издањима нашега Центра, као што су свештеномученик Митрофан Матић и генерал Љуба Бабић. Аутор ове књиге се није задржао само на епохи о којој пише, већ је описао у потпуности и њихов живот пре Другог Светског рата, напредовања у служби, па чак и порекло њихових супруга. За разлику од претходних историчара који су ову епоху описали кроз уску комунистичку призму виђења ствари, Сима Ц. Ћирковић је и поред свих препреки дао одличан, објективан и у потпуности тачан опис ове епохе.

Одајући признање овом заиста вредном раду, које у потпуности мења слику о овом периоду српске историје, од срца Вам препоручујемо ово заиста ремек дело српске историографије.

Будимир Кокотовић

Божић

То је најлепши празник

Који се на земљи догоди,

А како и не би био

Тада се Христос роди.

Било је и других празника,

Оних из ране младости,

Али су божићни дани

Наше највеће радости

Сећам се очевог лика

Док бадњак у кућу уноси,

Сви му са житом из сита

Сипамо радост по коси.

Весело тече Бадње вече

И зори у сусрет хрли.

Тек што смо први сан уснили

Већ нас божићно јутро грли.

Мајка чесницу меси

И у њу новчић ставља

Богу се молећи тихо

Да буде срећа и здравља.

Слама по кући просута

Топло је, бадњаци греју

Напољу као у бајци

Сребрне пахуље веју.

Пламте јутарње свеће

Мирис тамјана годи.

Љубе нас отац и мати

И кажу: „Христос се роди!“

Благоје Рогач

Васкрс Србије

Са истока зора блиста,

светлост таму потискује,

јека звона одјекује,

цар Николај води Христа.

Погледајмо ка истоку,

погледајмо у Русију.

Небеса нам поручују,

Христос иде у слави.

Носе зраци православља,

брижан поглед Светог цара,

до малене Србије,

где се светло с’ тамом бије.

Погледајмо ка истоку,

погледајмо у Русију.

Небеса нам поручују,

Христос иде у слави.

Немањића задужбине,

крстови са висине,

и жишци мали из кандила

таму адску разгоне.

Погледајмо ка истоку,

погледајмо у Русију.

Небеса нам поручују,

Христос иде у слави.

Једна зрака са истока,

на планину Цер пала,

и пали ватру небеског сјаја

да светли црква цара Николаја.

Погледајмо ка истоку,

погледајмо у Русију.

Небеса нам поручују,

Христос иде у слави.

Пантелија Петровић

Магдалена

Сврши се најзад крвава драма…

Свет се разиђе…

Никог не беше:

Онесвешћену Матер однеше—

Крај Распетога оста сама

Од Њему верних људи и жена—

Она, грешница, Магдалена.

Крај његових је ногу клекла—

Румена крв је из њих текла…

Некад је на њих скупоцен лила

Нард,

А сад им грдне ране мила

Очајних суза горком росом,

С њих отирала својом косом

Крв…

Најзад јој стражар приђе ближе…

Опомене је да се диже

И отера је сузну, бледу…

Ал‘ одједном на путу

Докле још беше на доглéду,

Кад су на њену косу жуту

Заходног сунца зраке пале—

Он опази где носи

Црвене руже у златној коси.

Грешница из Магдале.

Милета Јакшић

Амин

Запали свећу за покојне,

за нашу изгубљену срећу.

Наше су душе сад спокојне,

молим те, бар једну свећу.

Ја ти помоћи стварно не могу,

мисли на будућу децу.

Иди у цркву, помоли се Богу,

наравно и своме Свецу.

На дну сваке јаме,

чаме кости саме

и говоре кости:

Боже им опрости!

На дну сваке јаме,

чаме кости саме,

Боже, опрости им све!

Тако ми среће и очињег вида,

тако ми додира и слуха.

У име Оца, и Сина

и Светог Духа,

амин!

Бора Ђорђевић

Српско православно село у склопу нашега Центра

У новој 2010. години Духовно-национални центар проширује своју делатност и са благословом СПЦ-е отпочиње пројекат изградње српског православног села у оквиру нашега Центра. Оно ће бити слично руским националним камповима, као и етно селима која су недавно направљена на територији Србије (нпр. етно село „Мећавник“ на Мокрој Гори). У тексту који следи доносимо Вам делове акционог плана, који је направљен у сарадњи са стручњацима из градитељства.

Инфраструктура

У овој години планирају се следећи грађевински пројекти:

1. Доградња и завршетак храма Светог цара Николаја

2. Реновирање до пола подигнуте зграде у близини храма и адаптирање исте у парохијски дом

3. Завршетак етно комлекса (стил из XIX века) у којем ће бити седиште Центра

4. Допремање и уређивање пет старих српских вајата

5. Проширивање постојећих капацитета на пољопривредном добру за производњу животних намирница (воће, поврће и животиње)

6. Ископавање рибњака за потребе Центра и радови на уређењу шумског комплекса поред Центра

7. Изградња двадесет монтажних кућа за породице које би живеле у Центру

1. На један километар од Центра постоји извор лековите воде за стомачна обољења и лековито блато за лечење реуме и ишијаса. У договору са власником земљишта становницима села обезбедити лечење у овој бањи

После завршетка грађевинских радова организовати производњу хране, довољне за живот 50 људи у Центру. Та храна би била искључиво органског порекла, здрава и природна. Пустити у рад воденицу која се налази у склопу Центра, која би становнике српског православног села снабдевала брашном.

За почетак населити прве заинтересоване, који би помогли у изградњи Центра и пружити им пуну подршку. Обезбедити високонапонску струју, водоснабдевање, телефонску везу и машине потребне за радове у Центру.

Начин живота

По завршетку инфраструктурних радова организовати живот у селу по следећим тачкама:

1. Редовна богослужења

2. Живот по правилима Центра, која ће бити дефинисана у правилнику

3. Честа предавања, трибине, саветовања, пројекције филмова и књижевне вечери

4. Саборно празновање великих православних празника

5. Обележавање великих датума из наше историје

6. Успостављање добрих односа са цивилним властима и патриотским, хуманитарним и културним организацијама („Црвени крст“, Центар за социјални рад)

7. Помагање и збрињавање сирочади, избеглица и изнемоглих

8. Обезбедити духовника који би вршио редовна богослужења у Центру и помогао житељима српског православног села у православном начину живота

9. Организовати ходочашћа по српским светињама

10. Правити саборе православне омладине и скупове православних родољуба неколико пута у години, а обавезно за празник Св. царске породице, 17./4. јула

11. Обогатити библиотеку Центра са књигама духовне и националне садржине

12. Центар опремити са савременом рачунарском опремом и омогућити квалитетну интернет везу, која ће бити доступна свим члановима српског православног села

13. Наставити информативну делатност и обавештавати јавност о животу у православном селу. У ту сврху повећати и издавачку делатност

Акциони план за изградњу села, предвиђа завршетак радова до краја 2010. године. Уколико желите да се укључите у изградњу српског православног села или да постанете његов становник, придружите нам се. Све информације можете добити телефоном на број: 015/849-269 или електронском поштом на: glassacera@gmail.com. Уколико желите да финансијски помогнете ово богоугодно дело на располагању вам је динарски жиро рачун нашега Центра: 250-1310011231530-58 у Eurobank EFG банци, филијала Лозница. Имена свих приложника биће помињана на свим богослужењима у храму Св. цара Николаја и остаће у трајном сећању.

Пантелија Петровић

Фотографија месеца

Реаговања

На интернет порталу нашега часописа: http://www.glassacera.wordpress.com постоји опција коментарисања текстова. У сваком броју објављиваћемо најбоље коментаре.
О поштовању кума код Срба: Све чешће се код нас на свадбама виђају случајеви где млада има свог кума, тј. куму. То је обично нека другарица из средње школе или тако нешто… Па кад младожења има кума, што и она не би могла имати куму. Још ако и она, кума, на свадбу поведе свога момка, ту се стварно не зна ни ко пије ни ко плаћа, ни ко је кум, а ко кума и онда није ни чудо што се кумови не поштују. Кум је један! Колико ће још проблема у будућем животу бити за тај млади брачни пар, који је на почетку показао своју „савременост“, можемо само претпоставити…

Славиша Милетић

Писма читаоца

Желим да Вам искажем велико дивљење поводом излажења часописа „Глас са Цера“. Прави часопис у право време! У ово времену агоније и губитка моралних и духовних вредности постали сте глас вапијућег у пустињи. Одлични текстови, анализе, као и саговорници чине часопис примамљивим и изузетно поучним. Ви сте један од ретких часописа који вреди читати „од корица до корица“. Пошто Ваш часопис читам преко интернета похвалио би и одличан садржај самога сајта и фотографије. Само напред и наставите како сте почели. Господ Бог и Ваш Светитељ заштитник цар Николај ће Вам сигурно помоћи на путу духовног и националног просвећивања нашег напаћеног српског народа.

Иван Арсеновић, Чикаго, САД

Информације о огласима и претплати

Поштовани читаоци, као што Вам је познато, Духовно-национални центар издаје часопис „Глас са Цера“ сваког другог месеца, дакле шест бројева годишње. До сада је изашло преко десет бројева нашега часописа које сте добијали бесплатно. Због новонасталих прилика и општег финансијског стања принуђени смо да уведемо претплату на наш часопис. Цена једног примерка часописа од сада ће бити 80 динара (без поштарине), док ће годишња претплата бити 600 динара (са поштарином). Напомињемо да су у нову цену часописа урачунати само трошкови штампања и евентуалне поштарине. Схватајући опште финансијско стање нашег народа ми Вас молимо за разумевање и подршку да би наш часопис наставио да излази. Сва питања о претплати можете поставити поштом, електонским путем или на број телефона наше редакције. Још једном Вам се захваљујемо на разумевању и подршци коју нам упућујете.

Овим путем позивамо све заинтересоване за оглашавање у нашем часопису. Од овог оглашавања имаћете вишеструку корист. Штампана верзија часописа чита се тренутно на подручју читаве Србије, као и у дијаспори. За све заинтересоване нудимо следеће бесплатне погодности:
– лектура текста огласа
– графичка припрема огласа
-оглашавањем у штампаном издању добијате гратис оглашавање у електронском издању
– специјални попусти
У понуди су Вам цела стране у часопису, ½ и ¼ стране (црно-бела техника), као и целокупна задња страна (колор).
Вашим племенитим гестом помоћи ћете издавање часописа а Ви ћете добити нове интересанте за Вашу делатност. Све информације можете добити на број телефона: 062/979-9707 и e-mail: vladimir_pet@hotmail.com.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Свако истинско добро у наступајућему лету Господњем од Богомладенца Христа!