Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Магдалена

Сврши се најзад крвава драма…

Свет се разиђе…

Никог не беше:

Онесвешћену Матер однеше—

Крај Распетога оста сама

Од Њему верних људи и жена—

Она, грешница, Магдалена.

Крај његових је ногу клекла—

Румена крв је из њих текла…

Некад је на њих скупоцен лила

Нард,

А сад им грдне ране мила

Очајних суза горком росом,

С њих отирала својом косом

Крв…

Најзад јој стражар приђе ближе…

Опомене је да се диже

И отера је сузну, бледу…

Ал‘ одједном на путу

Докле још беше на доглéду,

Кад су на њену косу жуту

Заходног сунца зраке пале—

Он опази где носи

Црвене руже у златној коси.

Грешница из Магдале.

Милета Јакшић

Advertisements

15. јануара 2010. - Posted by | Број 13

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: