Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Жртва своје љубави – Љуба Бабић

Обавештавамо наше цењене читаоце да je из штампе изaшла нова  књига у издању нашега Центра. У питању је животопис генерала Љубе Бабића (Алберхта Шиндлера), аутора Владимира П. Петровића, под називом „Жртва своје љубави“. Тим поводом доносимо предговор ове књиге. Књигу можете поручити позивом на број телефона наше редакције.

„Историја света је само биографија великих људи.“ (Томас Карлајл)

Целокупна српска историја састоји се из сталне борбе у ратовима и у миру. У ратовима смо се борили да нашу прелепу земљу сачувамо, док смо се у миру борили да је обновимо и изградимо. У таквом животу једне земље сасвим је логично да се стекну противници. Ми смо их у нашој историји имали напретек, почевши од османлијских освајања па до дана данашњег. Ипак вероватно смо јединствени по томе што су припадници других народа постајали наши велики пријатељи и своје животе полагали за нас.

Вероватно су вам позната имена чувеног Арчибалда Рајса, леди Пеџет, Ребеке Вест и још много других. За јунака ове књиге аустријског официра Алберхта Шиндлера-српског хероја Љубу Бабић, мало људи је чуло. Немојте се збунити што сам имена двојице људи ставио за јунаке ове књиге, јер су они у ствари једна личност. Како, питаћете ћете се? Какве везе имају Aустро-угарски официр и српски херој? Имају, јер су она иста личност. Парадоксално, зар не?

Први пут, чувши причу коју ћу вам испричати на наредним страницама, осећај логике се у мени побунио. Веровао сам да је то нека бајка, нека романсирана прича о трагичној, готово суицидној љубави једног човека према туђој земљи. Исто тако осећај горчине ме је запљуснуо, иста та земља коју је из свег срца волео, тако му је ружно и покварено узвратила на дату љубав. Данас углавном када прочитамо или чујемо за неко херојско дело одмах помислимо да је то измишљено или малчице дотерано. И мени се то дешава и зато сам чувши ову причу проверио све сачуване документе и записе о овом хероју. Тек тада сам поверовао да на овоме свету постоје људи који из љубави према некоме или нечему, могу учинити највећа херојска дела. Ризиковати све, напустити лагодност, одрећи се свог порекла и напорно изградити нови живот на праху и пепелу, веома је ретко. Међутим, зачуђујуће је до којих граница може ићи људска подлост, глупост и лицемерје изображено у делу нашег народу.

Кроз ову кратку, али веома садржајну књигу упловићете у овај још неистражени и несхваћени свет љубави, поштења и честитости великог хероја Љубе Бабића. Прича ће нас одвести до моћне Аустро-угарске империје и до рођења младе породичне наде Алберхта Шиндлера. Пут ће нас даље одвести до Беча и војне царске академије у којој млада породична нада добија војно образовање, да би се животна прича протегла до Бања Луке, у којој млади Алберхт упознаје Јелену, будућу животну сапутницу. Осећање љубави према тој лепој Српкињи овог хероја тера да се одрекне свога порекла и своје породице и да постане Србин, Љуба Бабић. Човек који је школован да се бори за Аустро-угарско царство, сада се бори против својих колега у дугом и крвавом рату. Уместо похвала после рата за сав труд, добија презрење, пакост и лицемерје нове државе. Долази нови светски рат. Праведан и истинољубив за Србе, какав је био, а увиђајући могућност биолошког истребљења Срба, добровољно прихвата нову дужност очувања српског живља од пљачке, дивљања и насиља. Не опраштајући му грешку из Првог рата бивше колеге Немци му суде и осуђују га на смрт. Пуком случајношћу он ову казну избегава и долази међу „своје“ Србе у заробљеништво. Дволичност, сплетке и интриге га и овде чекају. Измучен, али и даље пун љубави према својој Србији  дочекује крај рата и почиње да живи у емиграцији. Из искрене љубави и  безгранично верујући људима који су га мрзели пада у клопку комунистичких тајних служби и бива заробљен.

Поново се налази на оптуженичкој клупи, али овога пута на територији државе, којој је за тридесет и две године најбољег живота дао све, а која му ништа није вратила. Оптужен је да је противник народних интереса, сарадник окупатора, тј. оних од којих је раније побегао. Суде му колико год то било парадоксално за љубав и дела која је према Србима учинио. Сваку сузу коју је са лица српских мајки скинуо, претварају у нож који је тим мајкама у срце забијен. Његову борбу против бандита и пљачкаша, претварају у борбу за непријатеља, а против хероја и јунака. Он је пародоксално оптужен за љубав, за честитост, за поштење и за сав свој труд. И осуђен на смрт.

Ни дан, данас не зна се где је гроб Љубе Бабића. О њему зна мали број људи и то углавном његових пријатеља и сарадника којих је све мање и мање. Знајући све то одлучио сам да Вам у овој малој књизи предочим велику причу о човеку који је наш народ волео скоро као свој, а кога су вође тога народа осудиле на смрт.

Владимир Петровић

Advertisements

1. фебруара 2010. - Posted by | Број 13

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: