Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Здравијим животом против болести (1)

Шта је здравље?

„Здравље је стање потпуног, физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести.“

(Светска здравствена организација)

Дужина живота и здравље не зависе само од наслеђа. На њих утичу и други фактори, пре свега начин и услови живота и рада. Здравље савременог човека највише угрожавају: преобилна и неадекватна исхрана, недовољна физичка активност, премало сна, стресне ситуације, загађења животне и радне средине, штетне навике.

Познато је да неадекватна исхрана у комбинацији са хипокинезијом и стресом, узрокује највећи број савремених болести цивилизације: обољења мишићно-коштаног система, болести срца и крвних судова, органа за дисање, варење, малигне болести.

У том смислу треба да размислимо да ли својим начином живота само трошимо и смањујемо резерве здравља и шта чинимо да очувамо и унапредимо здравље?

“Кад нема здравља памет не значи ништа, умеће се не види, снага се не може исказати, богатство постаје бескорисно и интелигенција не може бити примењена.“

(Непознати аутор)

Систем за превенцију и лечење

Крајем ’70-их година низ здравствених радника и образовних радника се удружио како би установили нови центар за превентивну медицину зван Вајмар институт. Били су убеђени да је пут до здравља за многе људе био заснован на осам релативно једноставних здравствених концепата.

Вајмар је развио акроним како би лакше било запамтити осам есенцијалних елемената здравља. Акроним се састојао од једноставне фразе коју су скупили у једну реч: ’’NEW START’’ или “Нови почетак“. Њихов избор речи је био случајан. Ових осам елемената обезбеђују основ за решавање било ког здравственог стања на успешан начин.

New start – Нови почетак

Nutrition – исхрана

Exercise – вежбање

Water – вода

Sunshine – сунчева светлост

Temperance –умереност

Air – ваздух

Rest – одмор

Trust in God – поверење у Бога

Поред Вајмара, бројни стручњаци из области природне медицине (да не кажем алтернативне, јер је питање ко је коме алтернатива) такође истичу вредност  поменутих елемената у борби за очување здравља.

Схватајући важност набројаних вредности за очување здравља, у овом броју нашег листа ћемо започети фељтон „Здравијим животом против болести“.

Елемент 1  – Исхрана

Утицај исхране

Исхрана је, без сваке сумње, чинилац који највише утиче на здравље. У научним круговима се сматра да здравље у 90% случајева зависи од исхране, а свега 10% припада наследним обољењима. Креативност, ефикасност (бодрост, крепост, концентрација, меморија) и расположење, такође су условљени начином исхране.

Исхрана треба да обезбеди организму све неопходне састојке: угљене хидрате, протеине, биљна влакна, масти, витамине, минерале, воду, да омогући свакодневно остваривање послова, менталних активности и др. Избор, начин припреме и количина намирница усклађују се са тежином, годинама, физиолошким старењем и врстом делатности.

Основни принципи

здраве исхране

Када се каже ово је “здраво”, а ово “нездраво”, мисли се на  неке материје из хране које мање или више доприносе здрављу и стимулишу  одбрамбене снаге организма са једне стране или са друге стране садрже неке  токсичне, карцерогене или алергијске компоненте.

У здраву храну се убрајају производи од целог  зрна житарица, риба, маслиново уље, воће, поврће, ферментисани млечни производи (пробиотика) и др. Слабост долази од хране која у организму ствара киселост, као што су: месо, сиреви, јаја, бели хлеб, незрело кисело воће, лоше комбинована исхрана и претерано уношење хране. Не може се рећи да је јаје нездраво или да је павлака нездрава, али ипак ове две намирнице треба  контролисано уносити, јер садрже доста засићених масноћа.

Користи здраве исхране:

-Јачање имуног система, смањење ризика од настанка болести срца, високог крвног притиска, можданог удара, дијабетеса, неких врста карцинома, остеопорозе.

-Оздрављење или значајно смањење симптома болести

-Већа психичка стабилност

-Значајно повећање снаге и издржљивости

-Бољи сан и лакше буђење ујутру, боље расположење

-Одговарајућа телесна тежина

-Боље функционисање црева, мање надимања

-Боље стање зглобова,

-Позитивно утиче и на физичку лепоту, побољшава квалитет коже.

Шта подразумева појам

правилне исхране?

Појам правилне исхране укључује у себе скуп више области. То су:

  1. Правилан избор намирница и напитака за исхрану
  2. Правилно припремање и чување намирница
  3. Коришћење одговарајуће количине хране
  4. Правилно комбиновање намирница
  5. Правилно време узимања оброка
  6. Поштовање размака између оброка

Ако запоставимо барем један од ових ланаца у исхрани, она више неће бити правилна.

Правилна исхрана варира у складу са појединачном ситуацијом, и донекле обиму избора животног стила. Ко телесно ради, потребна му је снага, а она на уста улази, и то јаком храном. Ко много седи и ради претежно мисаоно, не сме да се оптерећује тешком храном, а сасвим другачије потребе за храном и пићем има спортиста који мора да буде издржљив.

УГЉЕНИ ХИДРАТИ

Интегралне житарице

Пшеница, јечам, овас, кукуруз, пиринач, просо, основни су извори сложених угљених хидрата (скроб). Обиље витамина Б – групе и витамина Е,  минерала (магнезијум, гвожђе, бакар, цинк, фосфор, селен…) влакана што благотворно делују на пробаву, беланчевина, вишеструко незасићених масних киселина, тзв. фитохемикалија антиканцерогеног учинка, сложених угљених хидрата, који организму потпуно дају здраву енергију, продужују осећај ситости. Житарице јачају имунитет, подстичу измену материја, одржавају ниво шећера у крви уравнотеженим, снижавају “лош“ холестерол, делују умирујуће на нервни систем, смањују ризик од добијања рака.

Употреба целог зрна у исхрани даје организму енергију (због високог садржаја сложених угљених хидрата), подмазује зглобове, помаже детоксикацији. Садржај угљених хидрата у целом зрну већине житарица прелази 70%, беланчевина од 10-17%, масти од 1,5-10%, витамина и минерала до 2%, садржи и висок проценат целулозних влакана и амино киселина.

Поврће

Висок проценат сложених угљених хидрата сврстава поврће у енергетски високо квалитетну храну, а ензими, витамини, минерали и беланчевине од поврћа чине градитеља ћелија одговорног за обнову организма. Најбоље га је узимати у сировом стању, у облику салата, цеђених или кашастих сокова, затим благо обарено у што мањој количини воде и кувано, али тако да се задрже сви хранљиви састојци.

Добро се комбинује са свом осталом храном (житарицама, беланчевинама, мастима и др.) осим са воћем, па је пожељно да се приликом припремања јела, посебно сокова, воће и поврће не мешају. Изузетак су парадајз и краставац, због изузетно високог садржаја воде, па се могу узимати и са воћем.

Воће

Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

  • малом енергетском вредношћу
  • великим садржајем воде малом количином протеина и масти
  • знатним садржајем угљених хидрата и целулозе
  • богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других

храњивих састојака као што су ензими, киселине и танини.

(Наставак у следећем броју)

Драгана Мирковић

Advertisements

1. фебруара 2010. - Posted by | Број 13

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: