Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Ко нам је остао?

„Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.“

Отишао је један човек, тихо, како је и живео. Утихнуо је глас који нас је нечујно, а тако громко поучавао животу. У овом времену буке он је једини ћутао. У овом времену похлепе он је једини гладовао. У овом времену гордости, он се једини молио и искрено веровао. Отишао је наш Свети патријарх.

Пажња која је пратила одлазак Његове Светости полако је спласнула и почеле су изборне калкулације за долазак новог патријарха на трон Св. Саве. У свету интрига, празне савести и ништавила „типује“ се за избор новог патријарха. Они који нису достојни ни да га помену, сада га коментаришу из свог експертског и аналитичког угла. Они који поносно носе своје дијамантске крстове, величине гробљанских крстача, говоре како су наследили његову скромност и незлобивост.

Поруке које прате избор новог патријарха скарадне су. Још мало ће вероватно поред патријаршије осванути билборди насмејаних владика у „фото-шопу“ са натписима „Само ја водим у будућност“ или „Нема назад, само напред“.   У последње време наша црква наталожена шљамом, смрадом и отпадом грца. Уврежило се мишљење да треба штитити по сваку цену неку замишљену институцију и не указивати на грешке и мане. Да би био прави верник потребно је да набијеш главу у песак и да ћутиш.

Свако ко би могао било шта да учини бачен је у заплећак и не сме да подигне главу од оних који га терају да је спусти.

Препирке, свађе, лоповлук, гордост и злоба су садашњост доброг дела наше светосавске цркве. Све што говоре и чине ти појединци је у супротности са оним што је наш патријарх радио. Они који су га мрзели, сада га воле. Они који су га омаловажали сада га у звезде кују. Неће им то сигурно патријарх замерити, замериће им историја и наши потомци, бацајући их на сметлиште историје, где је и већини њих место. Време ће показати ко ће бити нови патријарх. Исто тако време ће показати да ли ће бити достојан Павлов наследник, и то не по лепоти речи које изговара, већ по делима која га прате.

Тешко је одговорити на питање са ким остајемо, после смрти патријарха, а не огрешити душу.

Можда је најједноставније рећи да остајемо сами са његовим делима и речима. Од нас зависи како ћемо их применити у нашем кратком животу и да ли ћемо по патријарховим речима бити људи или нељуди.

Владимир Петровић

Advertisements

1. фебруара 2010. - Posted by | Број 13

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: