Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Руска загранична црква у Југославији (2)

1924. године на сабору у Сремским Карловцима, митрополит Евлогије протестује против неких одлука митрополита Антонија. Ово је изазвало велико огорчење учесника сабора као и патријарха Димитрија (Павловића). Митрополит Евлогије је свим силама желео да преузме управу над Руском православном заграничном црквом. Он је чак неколико пута јавно износио став да је од патријарха московског Тихона добио благослов да преузме управу целе РПЗЦ. Мора се узети у обзир нетрпељивост митрополита Евлогија према митрополиту Антонију која сеже још из периода у Севастипољу, који је изазван великим угледом митрополита Антонија у целом хришћанском свету.

1927. године, долази до потпуног прекида односа црквених власти у Сремским Карловцима и црквене управе у Москви. Најпре је митрополит Сергије (заменик чувара патријаршијског престола), након веома загонетне смрти патријарха Тихона 1925. године, и утамничења чувара патријаршијског престола митрополита Петра, 1926 године упутио 29. јула 1927. године посланицу. У тој посланици он захтева од Синода у Сремским Карловцима и духовника у избеглиштву да се „писмено обавежу на пуну лојалност совјетским властима у читавој својој друштвеној делатности“. Ово је драматично заоштрило однос између црквених власти у Москви и у избеглиштву и најзад довело до црквеног раскола. Као одговор на посланицу митрополита Сергија архијерејски сабор РПЗЦ под председништвом митрополита Антонија донеси 9. септембра 1927, следећу одлуку: „Загранични део Сверуске Цркве је дужан да прекине односе са Московском црквеном влашћу због немогућности одржавања нормалних односа са њом и због њеног поробљавања од стране безбожне совјетске власти“. Истовремено је одлучено да се „одлучно одбаци предлог митрополита Сергија и његовог Синода да се писмено обавежу на верност совјетској власти, као неканонски и веома штетан за Свету Цркву како у Русији тако и у заграничју“. То је изазвало црквени раскол у Руској православној цркви.

13. јануара 1927. године митрополиту Евлогију је забрањено вршење свих богослужења. Овоме је претходио инцидент из  1926. године када је митрополит Евлогије заједно са митрополитом Платоном, управитељем руских парохија у Северној Америци, одбио да се потчине решењима архијерејског синода РПЗЦ. Током спора са митрополитом Сергијем, они су одбили да потпишу посланицу архијерејског синода из Сремских Карловцима. Овим чином они  су самовољно иступили из клира РПЗЦ. Митрополит Евлогије и Платон се обраћају васељенском патријарху Василију III, који их прима у клир васељенске патријаршије.

Услед нарушавања канонско-правних односа и дубоких раскола унутар Руске православне цркве, утицај архијерејског синода у Сремским Карловцима, упркос великом угледу међу избеглицама временом се смањивао. Ово је за последицу имало да се под јурисдикцијом митрополита Евлогија налазила већина парохија и верника у западној Европи, док је на Балкану већина била под јурисдикцијом архијерејског синода РПЗЦ. Тако су се почетком тридесетих година двадесетог века, под његовом јурисдикцијом налазиле: руска православна општина у Југославији на челу са митрополитом Антонијем, чији је значај проистицао из чињенице да је била центар црквеног живота једног дела руског заграничја, затим Западноевропска епархија на челу са архиепископом Серафимом у Паризу и викаријатом у Лондону, Немачка епархија на челу са епископом Тихоном у Берлину (у чијем је саставу био и викаријат у Бечу), Северноамеричка епархија на челу са архиепископом Аполинаријем и са викаријатима у Сан Франциску, Детроиту и Монтреалу, и Далекоисточна епархија на челу са архиепископом Мелетијем. Поред њих изузетан значај имала је Јерусалимска православна мисија на челу са архиепископом Анастасијем, као и Пастирско-богословска школа у манастиру Св. Кирика у Бугарској на чијем челу се налазио архиепископ Дамјан. Расцеп је са годинама бивао све дубљи и уочљивији, узбуђујући целу избегличку заједницу. То је постало нарочито видљиво у новембру 1935, када је епископски синод у Сремским Карловцима осудио као јеретичко учење оца Сергеја Булгакова, затим у фебруару 1936. када је митрополит Евлогије дефинитивно прекинуо све односе са РПЗЦ и у августу 1938, када је у Сремским Карловцима одржан Други сабор РПЗЦ. Ово је посебно оптерећивало црквени живот у егзилу током читавог међуратног, ратног и послератног периода. Канонско-правни спорови и расколи унутар РПЦ који су ескалирали 16. октобра 1943, када је синод у Београду одбио да призна избор митрополита Сергеја за руског патријарха, представљали су тек део проблема са којима се РПЗЦ суочавала. Други круг канонско-правних питања и дилема проистицао је из чињенице да је Руска црква на Балкану деловала у знатно сложенијим условима него  у Западној  Европи или Северној Америци. Она је своју делатност заснивала на територијама других православних цркава Грчке, Бугарске, Српске, Румунске и Васељенске патријаршије. То је осим канонско-правних питања о јурисдикцији у црквеним пословима, отварало и веома осетљива питања о међусобним црквеним односима у троуглу: Руска црква у заграничју, православне цркве у балканским државама и највиша црквена управа у Москви у тадашњој Совјетској Русији.

Благонаклон однос Српске православне цркве и државне власти су учинили тло погодним за развијање РПЗЦ.  У организационом смислу то је означавало несметано формирање руских црквених општина на територијама епархија СПЦ. Овакав однос српског свештенства и државних власти остали су заувек записани у срцима Руса избеглих од совјетске репресије. Овим чином показана је велика доброта српског народа и памћење заштитничког односа царске Русије према нашем народу током заједничке историје.

(Крај)

Будимир Кокотовић

Advertisements

1. фебруара 2010. - Posted by | Број 13

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: