Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Теолошка анализа Божића

Православни верници спремају се да дочекају један од најзначајнијих празника, Божић. Овим празником обележавамо успомену на славни догађај рођења Господа Исуса Христа. Божић је код нашег народа празник који је препун обичаја који исказују богатство историјског постојања нашег народа. Ипак, неопходно је указати да се у историјском сећању не исцрпљује сав смисао Божића, него да је он животно значајан за сваки нараштај и за сваког човека. Обичаји јесу саставни део сваког догађаја и празника али је неопходно да из њих извадимо поуку и смисао, а не да они буду само пуко извршавање одређених радњи. Управо као извршавање одређених радњи данашњи човек сагледава и празник Рођења Господа Исуса Христа као празник који му омогућава радост овога света, поклоне и обилату трпезу. Врлински живот овог празника се на сваки начин превиђа и заборавља.

Прослављање празника који нас подсећа на догађај рођења Господа Христа треба у сваком човеку да пробуди осећај верског препорода и да га јасно усмери ка практичном упражњавању живота по Христу. Јасно је, дакле, да празник Христовог рођења сваког човека треба да упути ка врлинском животу, што јесте основа верског живљења. Врлина и врлинско живљење јесте основа хришћанског живота и неопходно је да се сваки човек одликује врлином у сваком стадијуму свог верског живота. Без врлинског живота човеку је немогуће да се усавршава у верском животу, јер његова вера остаје само мртво следовање одређеној научној доктрини. Вера без врлине могла би се поистоветити са савременим идеолошким учењима којих је наш свет препун. Јасно је да православље није то, него да управо по врлинском живљењу, тим делима нашег веровања, људи могу да нас препознају као истините православне вернике. У нашем правилном слављењу Бога и правилном слављењу празника неопходно је да укажемо где се налази врлина.

Све врлине о којима говоримо имају свој извор од личности Господа Исуса Христа и у Њега све оне и увиру. Он је тај Који нам је својим личним примером, животом и делима, указао шта јесу врлине и где је њихово место у животу човековом. Такође, живећи врлинским животом човек се охристовљује и сва његова врлинска дела налазе своје испуњење у личности Господа Исуса Христа. Управо из тог разлога неопходно је почети говорити о врлинама од празника којим је Христос постао савршени човек и започео наше спасење. Дакле, Божић јесте својеврсни почетак нашег васпитавања у врлинском живљењу, јер тада Христос постаје човек. Када говоримо о врлинама јасно је да је њихов број неограничен и да врлинско живљење зависи од сваког појединца и његовог односа према другом, али неопходно је да се укаже на чињеницу да од свих врлина данашњем човеку најзначајније јесу три врлине: вера, нада и љубав. Празник Рођења Господа Исуса Христа указује нам на ове три врлине као на три реалности које су неопходне данашњем човеку. Вера, нада и љубав јесу најпотребније данашњем човеку који је оробљен својом животном везаношћу за добра овога света. Данашњи човек своје постојање везује само за добра овога света док веру, наду и љубав доживљава као нешто споредно у свом животу. Ипак, човек данашњице треба да види да наведене врлине јесу суштински битне за његово постојање. Ову чињеницу треба највише да видимо у празнику Божића.

Вера као прва врлина о којој говоримо изграђује се кроз догађај рођења Господа Исуса Христа. Христовим рођењем предвечни Бог се рађа као савршени човек, постајући на тај начин један од нас. Ова чињеница битна је за све нараштаје кроз историју. Ипак, вера је можда данашњем човеку и најпотребнија, јер се налазимо у добу када човек верује само материјалним добрима док је вера у Бога мање битна. Човек више верује у себе и материјална добра, док је вера у Бога често исмевана међу људима. Веровати у Бога често се међу људима доживљава као нешто споредно. Данашњи човек се упућује да верује само у себе, јер он може све сам да чини. При томе се заборавља да је Бог човеку потребан и да без Њега човек не може ништа чинити. Божић нам управо указује на радосни догађај Божијег доласка међу људе и указује да човек треба да верује Богу и да се у свему поузда у Њега у својим свакодневним бригама. Вера у Бога јесте дар који се данашњем човеку нуди кроз радосни догађај празника Рођења Господа Исуса Христа.

Друга врлина о којој нам сведочи празник Божић јесте нада. Рођењем Христовим читавом човечанству дата је нада у вечни живот. Христос се рађа, живи, међу људима, страда и својим васкрсењем побеђује смрт. Пре Христовог рођења човечанство није имало наду у превазилажење смрти него је смрт владала  над људима. Тек са Христовим васкрсењем човеку се отвара могућност превазилажења смрти. Основа Христовог васкрсења јесте Христово рођење, које нам даје наду вечног живота. Радост Христовог рођења даје нам свима наду да смрт неће вечно владати нама и да ћемо у последњи дан сви васкрснути. Нада на вечни живот је највећа радосна вест коју нам објављује празник Рођења Господа Исуса Христа.

Љубав као трећа врлина јесте одлика коју нам открива празник Божић. Из своје несебичне љубави према људима Христос постаје савршени човек рађајући се од Пресвете Богородице. Свеукупни Христов земаљски живот и Његово спаситељно страдање и васкрсење јасно нам указују да је читаво Христово дело проткано љубављу према људима због чијег се спасења све и дешава. Поруку спаситељне љубави Бога према човеку открива нам празник Рођења Христовог. Љубав о којој говоримо не треба доживљавати само као однос Божији према човеку, него нас празник Божић подучава да и ми људи треба да одговоримо на ту Божију љубав према нама. Као што Бог заволе човека тако исто и човек треба да љуби Бога. Заиста, данашњем човеку љубав јесте најпотребнија врлина, будући да у данашњем свету има све мање љубави међу људима. Ратови, немири и  нетрпељивост међу људима постаје људска свакодневница у којој људи заборављају да воле једни друге. Чак су и обични међуљудски односи који се остварују свакодневно прожети коришћу и недостатком међусобне љубави. Недостатак љубави међу људима је погодовала стварању сваке нетрпељивости у свету и као последицу има данашњи свет који је пун међуљудске мржње и односа заснованих на личној користи. Христос нас својим рођењем учи да је човечанству неопходна љубав. Да Бог није имао љубави према нама, свет би и даље био роб смрти. На овакву Божију љубав потребно је да и ми људи одговоримо љубављу. Љубав према Богу је врлина коју је данас најтеже задобити, јер људи међусобно не воле једни друге. У оваквом озрачју постојања данашњег света јасно је да је и љубав према Богу запостављена, јер је и наша љубав према људима минимална. Због тога нас празник Божића својим празновањем позива да волимо све људе јер на тај начин можемо остварити и нашу љубав према Богу.

У контексту ове три врлине могуће је сагледати смисао свих обичаја који се чине на празник Божић. Они су ту да би нам указали да је човеку сваког времена неопходно да развија своју веру, наду и љубав ка Богу. Из тог разлога наш народ све своје обичаје већ вековима брижно чува и упражњава, не да би са њима следовао неком пуком делу него да се кроз своје обичаје опомене врлинског живота у Господу.

Сада када се налазимо пред великим празником Рођења Господа Исуса Христа потребно је да овај празник не доживимо као неко обележавање историјских догађаја, него примарно као опомену да се сви ми вратимо врлинском начину живљења и да на тај начин захвалимо Господу за сва добра која нам је дао у животу. Неопходно је да кроз врлински живот сагледавамо празник Божић јер само на тај начин остварује се пуноћа нашег односа са Богом али и са човеком. Врлинским животом, о којем нам сведочи празник Рођења Христовог, усавршиће и наш однос према људима. Тада ћемо опет остварити своју веру у човека, своју наду да смо и даље људи и опет истински заволети све људе који нас окружују. Уједно то јесте и пуноћа празника Рођења Господа Исуса Христа.

Проф. мр Звијездан Игњић

Advertisements

1. фебруара 2010. - Posted by | Број 13

1 коментар »

  1. Веома смислен, једноставан и читљив текст. Моје мишљење је да треба објављивати што више оваквих чланака, који користе и подучавају нас „лаике“. Још једном свака част.

    Коментар од М. В. | 22. марта 2010. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: