Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Здравијим животом против болести (2)

Због оваквог садржаја, пре свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.
Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, воће садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина Ц и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин Ц није подједнако распоређен у целом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква, лубеница итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине Б групе.

Варење и коришћење
угљених хидрата

Сложени угљени хидрати се у цревима претварају у гликозу. За разлику од простих шећера, сложени угљени хидрати се споро претварају у гликозу (за време варења) и постепено прелазе у крв. Прости шећери прелазе у крв, што доводи до наглог повећања гликозе. На то повећање реагује панкреас који брзо лучи инсулин да нутралише гликозу. То доводи до пада гликозе у крви (хипогликемија).
Те нагле осцилације стопе гликозе, изазване слаткишима, приморавају панкреас и цели организам да учини велики метаболички напор, што отвара пут за болести дијабетеса или артериосклерозе. Сложени угљени хидрати (скроб из житарица, кртоластог поврћа, махунарки) споро прелазе у крв за време варења. Они одржавају стални ниво гликозе више сати и омогућавају боље функционисање панкреаса. Због тога смо често гладни иако смо пре тога појели неки слаткиш или парче двопека са џемом. Доручак састављен од интегралних житарица обезбеђује нам енергију за добар део дана.
Исхрана у чијој су основи житарице, воће, поврће, махунарке, задовољава све потребе организма за угљеним хидратима. Сем тога, таква исхрана нам посебно пружа угљене хидрате који највише поспешују здравље: скроб и биљна влакна.

Биљна влакна (целулоза)

Биљна влакна су врста угљених хидрата која се не апсорбују (не прелазе у крв). Сва унета целулоза избацује се столицом. Служе као чистачи у цревима, упијају све отрове и одстрањују штетне супстанце као што су жучне киселине, које претходе холестеролу. Ако исхрана садржи мало биљних влакана, зато што се не уноси довољна количина интегралних житарица и поврћа, систем за варење неће добро функционисати, може довести до затвора, хемороида… Основни извор целулозе су: воће, поврће, цела зрна житарица, махунарке. Намирнице животињског порекла не садрже целулозу. Иако нам не обезбеђује енергију и не пролази кроз крвоток, целулоза је неопходна за здрави, уравнотежени начин исхране, пошто нас штити од опстипација (затвора) и снижава холестерол.

ПРОТЕИНИ

Протеини су нам потребни за стварање новог ткива, за раст, као и одржавање и поправку ткива. Протеини су сложени молекули изграђени од амино-киселина, од којих неке представљају битне хранљиве материје које организам не може да произведе и уносимо их путем хране.
Већина људи уноси превише протеина и то најчешће кроз месо, живину, рибу, млеко и млечне производе. Биљни извори су: махунарке, житарице, и ораси. Када уносите више протеина него што је организму потребно за стварање и поправку ткива, вишак ће се искористити као извор енергије, односно као гориво. Али протеини нису идеално гориво за организам. За њихово варење и метаболизам потребно је више рада него за варење и метаболизам угљених хидрата и масноћа.
Колико је протеина довољно? Сасвим мале количине довољне су за задовољење минималних потреба просечне одрасле особе – евентуално 60 грама дневно. Многи за сваки оброк уносе више од дневне потребе. Више од 100 грама је сувише. Ако протеинску храну једете за један оброк (главно јело у виду меса, рибе, јаја), остали оброци треба да садрже угљене хидрате и поврће. Смањењем протеина ослободићете енергију, поштедети свој систем за варење, а нарочито јетру и бубреге, као и имунолошки систем.
Исто тако, неопходно је да знате које предности и недостатке имају уобичајени извори протеини у исхрани. Избор врсте протеина може умногоме да утиче на здравање и способност исцељења.

Извори протеина:

-Месо је главни извор засићених масноћа у исхрани, као и веома концентрисани облик протеина. Пошто је високо у ланцу исхране, акулмулира отрове из околне средине. Пуно је и додатних отрова: – остатака хормона за подстицање раста, антибиотика и других хемикалија које употребљавају узгајивачи стоке. Пилетина има само једну предност у односу на остало месо. Њена масноћа је на спољној површини ткива и може да се скине заједно с кожом. Иначе, пилетина је исто толико токсична колико и говеђе, овчије и свињско месо, а може и да садржи више додатих хормона. Све је више научних доказа да постоји уска повезаност између биљне исхране и превенције одређених хроничних дегенеративних болести. Такође срушене су многе устаљене заблуде које западно друштво чува о месу, наиме да су његови протеини бољег квалитета и да је оно највећи извор гвожђа.
-Млечни производи, ако нису направљени од обраног млека или млека мале масноће, често садрже велики проценат засићених масти, које имају утицај на појаву канцера и болести срца. Велики број токсина из организма животиње може да буде излучен једино млеком. Није непознато да кравље млеко у тесној вези с развојем алергије код деце (касније и код одраслих), малокрвности, дисфункције гастроинестиналонг тракта, симптоме реуматоидног артритиса, астме и дијареје и да је важан “оперативац“ у настајању и развоју инсулин зависног дијабетеса.
-Кравље млеко садржи седам пута већу количину калцијума него хумано млеко. Разумљиво, јер воловима треба да порасту папци, рогови, јака длака. Шта се онда дешава с вишком калцијума и казеина код људи? Могу да изазову стварање каменчића у бубрезима или жучној кеси, а могу да се “таложе“ и на зглобовима, кичми, крвним судовима. Од казеина се прави лепак. У млеко жене га има између 0,2 и 0,5 одсто, а у крављем и до 5 одсто! Ствара велику количину слузи у организму (изврсну подлогу за развој различитих микроорганизама), кувано и пастеризовано млеко посредно узрокује честе прехладе, кијавице, проблеме с кожом.
Уколико се већ не може без млека, најбоље га је користити у облику несланог (сремског) сира или киселог млека, припремљених од некуваног и непастеризованог млека здраве животиње. У сиру и киселом млеку су, наиме, завршени процеси ферментације (велики проценат одраслих особа нема фермент лактозу неопходну за обављање тог процеса), што умногоме смањује нека од његових негативних дејстава, а потенцира корисна.
-Кефир и јогурт са ацедофилним културама, могу позитивно да утичу на нормализацују човекове цревне микрофлоре. Јогурт с активним културама је посебно ефикасан приликом дијареје, поремећаја имуног система, канцера и поленске кијавице. Већина хране која је нама препооручљива је алкална. Месо и млечни производи имају много киселине. ПХ вредност наше крви је алкална, а не кисела. Када узимамо храну која је кисела, наше тело се труди да крв одржи алкалном. Много меса и млечних производа зато може упропастити наше кости. Можда мислите да не можете да добијете довољно енергије ако не једете месо. То је далеко од истине. Иако то изгледа парадоксално, интензивна физичка активност не изазива повећану потребу за протеинима. То су показала многа испитивања вршена на атлетичарима, иако бројни тренери и даље препоручују спортистима да узимају оброке који садрже повећану количину протеина. Спортистима је пре свега неопходно више сложених угљених хидрата (интегралне житарице). Само они који се баве боди билдингом, што није препоручљиво за здравље, имају потребу за повећаном потрошњом протеина. Најбољи спортисти на Олимпијади не једу месо пре такмичења. У олимпијској кухињи припремају сложене угљене хидрате, а не кувају месо. У Гинисовој књизи рекорда најуспешнији су људи који једу само биљну храну или они који једу врло мало меса.
– Риба је по свему судећи здрав извор протеина. Народи који претежно једу рибу најдуже живе и најмање се разбољевају. Али имати у виду да и велика количина рибе загађена је отровима који се избацују у реке и мора. Ипак независно од свега тога, рибе су и даље добар извор протеина.
-Јаје: беланца су добар извор вискоквалитетних протеихна, док жуманце садржи масноћу и холестерол.
-Житарице и махунарке, поред угљених хидрата садрже и протеине. Пошто се на њих често примењују заштитна средства и вештачко ђубриво, најбоље је бирати оне органски гајене.
-Језграсто воће, и семенке, извор су биљних протеина, али треба их јести у умереним количинама, јер садрже велику количину масноће (углавном полинезасићене). Поред великог процента протеина, садрже висок проценат минерала и витамина, ензима, масти и угљених хидрата.

Драгана Мирковић

Advertisements

15. априла 2010. - Posted by | Број 14

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: