Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Скит Св. књегиње Јелисавете у Бухендорфу

У јужној Баварској, на око 20 км удаљености од Минхена, у мирном сеоском месташцу Бухендорфу, вољом Божјом смештен је православни женски скит, посвећен Светој мученици великој кнегињи Јелисавети. Ова „њива Господња“ датира из скоријих дана, од 1. октобра 2005. године.
Света мученица Јелисавета, кротка и храбра исповедница Православне вере, немачка принцеза од Хесен – Дармштата, била је старија сестра последње руске царице, Свете мученице Александре Фјодоровне. У брак је ступила за великог кнеза Сергија Александровича, ујака Светог мученика цара Николаја Другог. После његовог убиства, у фебруару 1905. године, Јелисавета одбацује пролазни земаљски живот, постаје монахиња, и убрзо затим у Москви оснива женски манастир „Марта и Марија“.
Доласком бошљевика на власт у Русији, она бива у априлу 1918. године ухапшена, да би три месеца касније, 5/18. јула 1918., заједно са другим заточеницима, мученички пострадала за Господа, добивши тако венац вечне славе у Царству небеском.
Руска Загранична Црква је њу, као и остале новомученике земље руске, унела у диптихе Светих 1981. године.
Под духовним старатељством архиепископа од Берлина и Немачке, Његовог Преосвештенства Марка, ученика Аве Јустина Ћелијског, скит књегиње Јелисавете броји тренутно 10 чланова. Старешинство је поверено мати Марији.
Национална припадност монахиња је руска и немачка, а међу њима је и једна искушеница Српкиња.
На великом манастирском поседу од 14 ха, установљен је свакодневни поредак на којем се монахиње баве различитим пословима. Шију се одела за манастире, црквене одежде, кошуље за крштење, а ради се по поруџбини за друге православне манастире.
Повезивање књига има дугу традицију у појединим руским манастирима. Тако се и у скиту Свете Јелисавете чувају стари обичаји, где се рестаурирају старе књиге и повезују нове. Посебно се води рачуна да се старе богослужбене књиге сачувају.
На горњем спрату конака једна соба је одређена као радионица за иконописање, док се у другом делу конака спремају и пеку просфоре. Непосредно поред конака смештена је кошница из које се прави квалитетан мед.
Чим се крочи у манастирску цркву, одмах се осећа спокој и радост у души. По речима игуманије Марије, најважнији задатак монаштва је молитва. „То је за све нас као ваздух за дисање. Она служи да омекша срце, да ум постане чист, да би уопште могли задобити Духа Светога. Цео манастирски поредак окренут је ка комплетном богослужбеном циклусу.“
У цркви се чува део моштију Свете мученице велике кнегиње Јелисавете, Свете мученице Варваре и Светог Јована Милостивог.
Од самог зачећа манастирског живота обитељ је основала и летњи семинар „Марта и Марија“. Он се једном годишње одржава уз учешће девојчица малог узраста из свих крајева Немачке, којима је омогућено да се у једнонедељном боравку упознају и ближе са православном вером.
Под руководством сестара деца могу видети како изгледа живот у манастиру, обављати различите послове, стећи нове другарице, а циљ је свакако да на крају семинара свако од њих понесе искру православне вере са собом у домове своје.

Милан Старчевић

Advertisements

15. априла 2010. - Posted by | Број 14

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: