Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Србија између фикције и реалности

Србија последњих година живи у једном опасном процепу између фикције и реалности. Реалност је да се земља налази у тешкој економској кризи, да је јужна српска покрајина окупирана а да је, у међувремену, суверенитет земље нападнут и са севера кроз усвајање Статута Војводине то јест кроз процес преношење великог броја надлежности Републике на покрајинске власти у Новом Саду. За то време политичари и медији у Србији те евидентне националне поразе покушавају да анулирају фиктивним, папирним победама – укидањем виза и подношењем кандидатуре за чланство у ЕУ. Пропадање економије траје већ дуже време, само што је њен слом одлаган убацивањем у државни буџет десетине милијарди долара остварених од продаје најуспешнијих српских компанија, углавном странцима, и новим задуживањима земље. Спољни дуг Србије је са девет милијарди из 2000. године, порастао је на 30 милијарди девет година касније. Према неким проценама у земљу је по ова два основа после 5. октобра 2000. године ушло око 50 милијарди долара. Значи у протеклих девет година нисмо живели од свог рада већ од онога што су нам зарадили очеви и на рачун онога што ћемо враћати и ми и наша деца. Но, да је бар тај новац рационално искоришћен. Не, постојала је неписана забрана, коју су донели страни саветници из ММФ-а да се приходи од приватизације уложе у нове инвестиције, јер логично, Западу нису потребне нове српске фабрике које би конкурисала њиховим компанијама, већ му је потребна Србија као ново тржиште за пласман њихових производа. Али ова једноставна и логичка констатација, за коју нису потребна нека велика знања из макро економије већ елементарни разум, који је одувек поседовао српски сељак, изгледа да није схватљива и доступна једном великом делу српске популације. У ствари, један део Срба и даље живи у илузијама – он само сања један сан – да се привидно материјално благостање из Брозовог периода обнови, умножи и претвори у један велики потрошачки рај, како иначе они доживљавају Европску унији. Они све време мисле да је између нас и Европе постоји један суштински неспоразум за који смо одговорни пре свега ми.

Србија заиста треба многе ствари да научи од велике европске цивилизације. Не треба никада сметнути са ума да смо ми десет векова живели у јединственом хришћанском духовном простору, и да имамо велики број заједничких светитеља. Немају само илузије политичари из Београда већ и многе њихове колеге из Брисела и других европских престоница. Они никако да схвате да Срби не представљају никакву претњу Западу. Ни један Србин неће везати око себе експлозив и ући у париски метро да дигне себе и друге у ваздух, нити ће због јефтиног „Симповог“ намештаја посао изгубити радници у Вестфалији. Уместо што огромна средства троше да се Србија порази и сведе на границе пре Првог српског устанка, било би им много боље да се позабаве онима који заиста угрожавају безбедносне и материјалне интересе Европе: радикалним исламистима, који су спремни да дижу у ваздух возове у у метроима европских престоница и који, евидентно, немају намеру да се интегришу у европска друштва. Било би добро да се мало размисли и о народима на Далеком истоку, за чију индустријску производњу по дампишким ценама Европа и Америка немају одговор. То су прави проблеми и изазови за Европу а не Срби који не желе да се одрекну своје свете земље Косова и Метохије.

Значи између Европе и Србије пре добијање статуса кандидата за чланство, потребан је један суштински договор заснован на истини. А да би смо били у истини морамо бити у Богу и са Богом. Али је управо удаљавање данашње Европе од Бога проузроковало низ проблема старом континенту, укључујући и ове који су биле предмет размишљања овог текста.

Слободан Ерић, главни и одговорни уредник листа „Геополитика“

Advertisements

15. априла 2010. - Posted by | Број 14

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: