Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Васкрс у времену економске кризе

Православна Црква и њени верници спремају се да ускоро прославе највећи празник Хришћанства, празник Васкрсења Господа Исуса Христа или Васкрс. Иако је ово један од најрадоснијих празника јасно је да актуелна дешавања утичу на свакога од нас а самим тим и на радост прослављања овог празника. Није могуће не приметити да овогодишњи Васкрс већина нас дочекује у озрачју актуелне приче о економској кризи. Економска криза која је задесила читав свет јасно је да не заобилази и наше просторе и наш народ. Актуелност ове кризе ремети наш свакодневни живот, па чак и наш верски живот. Недостатак новца и економско сиромаштво одражава се на све поре нашег живота, па чак и на наш верски живот.
Ово је болна реалност нашег данашњег живљења и пред њом не треба затварати очи јер управо она нам сведочи где се данас налази наш верски живот. Иако се спремамо да прославимо најрадоснији хришћански празник Христовог васкрсења неупитна је чињеница да актуелна економска криза на неки начин ремети нашу празничну радост. Иако се богослужбено и постом спремамо да дочекамо овај празник сама његова радост код обичног човека засењена је светском кризом и забринутошћу о егзистенцијалној сутрашњици. Ова реалност није се одједном појавила код нашег народа него је последица вишегодишњег прилагођавања нашег човека Западном свету и Западној економској култури. Јасним уочавањем где се налазимо можемо и јасније да схватимо у чему је проблем наше економске кризе и њеног рефлектовања на наш верски живот.
Човек потрошачког друштва је свакодневница западног света и саставни део културе капиталистичког постојања. Живети и радити да би трошио и пре него што зарадиш јесте мото капиталистичке економије. На овакво постојање доста брзо навикавао се и наш човек након што смо пре пар деценија кренули путем капитализма. Потрошња новца постао је и код нашег човека симбол класне припадности у друштву. Маркирана одећа, скупа путовања, богате трпезе и сви видови уживања економског благостања одређивали су наше постојање у друштву. Прилазили смо и дружили се са онима који су естетски и економски задовољавали наше критеријуме, а заобилазили све оне који нису били у сагласности са овим критеријумима. Сво наше животно време испуњавали смо и данас испуњавамо радним обавезама које, по могућности, доносе највећу зараду.
Људи који нам могу омогућити одређени профит постајали су наши пријатељи. Економски и пословни партнери постајали су наши пријатељи док тај критеријум често нису могли да испуне наше комшије које живе до наших врата, па чак ни неки припадници наше фамилије. Иако то не признајемо овакво доживљавање другога је нешто ново у култури нашег народа. Будући да често нисмо били у могућности да удовољимо високе економске критеријуме успешности у капиталистичком друштву често смо посезали за скупим кредитима и на тај начин тренутно ојачавали своју економску моћ трошећи не зарађени новац унапред, одлажући његово зарађивање за будућност и тренутно уживајући у даровима живота.
И сам наш однос са Богом почели смо да гледамо кроз призму капиталистичких схватања. Бога смо почели да гледамо на начин економског партнера. Сваки наш одлазак у храм постао је одређени новчано-потрошачки догађај. Ушавши у храм већина нашег народа одмах одлази до храмовне продавнице, купује свеће, тамјан и остале производе, као у продавници. За наш народ постали су збуњујући ретки српски манастири који у свом склопу немају човека који је задужен да ради у храмовној продавници или манастири који уопште немају продавницу. Након успешне куповине потребних реквизита и „сувенира на нашу посету том храму“ упуштамо се у другу потрошачку активност нашег доласка у храм, новчано даривање икона. Завршивши и ову потрошачку активност код већине наших људи завршава се само дело „посете“ том храму, или је успутно још пропратимо одређеном кратком молитвом. И сама та молитва често садржава само наше тражење за потребе наших најближих. Немогуће је не уочити апсолутну сличност овакве наше посете храмовима и посете било којем супермаркету који се налази у нашем окружењу. Сав наш однос са Богом заснован је на одређеним потрошачким потребама.
И само наше прослављање црквених празника постало је у светлу нашег потрошачког живљења. Празник Васкрс за сваку породицу постао је радост обилате трпезе, парада свечаног одевања, радости економског преимућства у друштву. Васкрс без обилате трпезе коју смо проткали многобројним локалним обичајима постао је незамислив.
Већину тих обичаја можда ни ми сами не разумемо али они за нас играју битну улогу. Јасно је да је за нашег човека битније испунити те обичаје него ли отићи у храм и богослужбено прославити овај празник. Овде наглашавамо да обичаји нису нешто лоше али да наш човек треба и мора да уочи да је пуноћа наших обичаја у богослужењу. Па и када одемо у храм видели смо да тај наш боравак није из молитвених побуда него из потрошачких.
Ма колико ово можда звучало апсурдно и неприхватљиво али дошавша актуелна економска криза јесте својеврсни дар савременом човеку да му укаже где се он налази у свом односу са Богом. Губитком новца изгубили смо основни чинбеник нашег потрошачког односа са Богом. Данас када је новца мало и заиста се тешко живи човек мора да преиспита и своје потрошачко постојање у Цркви. То је својеврсни испит за све нас. Данас када криза оставља многе без посла често чујемо и овакве мисли: „не могу да идем у храм немам новца“, „овог Васкрса имаћемо скромнију трпезу“. Стид потрошачког елитизма човека почиње да одбија и од самог верског живота. Ту се заборавља да за живот у Цркви нису потребне паре и да Бог све нас воли без обзира на наш економски положај. Иако ми гледамо на друге кроз призму поседовања новца, иако тај однос имамо и према Богу, Он ипак на нас не гледа на тај начин.
Одузевши нам из руку новац као основни критеријум нашег односа са другима Бог нам показује да је наше потрошачко живљење погрешно. Он као да нас све пита: „Шта је без новца остало од ваше вере“? Потрошачки одлазак у храмове, потрошачко празновање празника не сме бити основа нашег односа са Богом. Господ нас зове да се и без новца окренемо ка Њему и да однос са Њим изграђујемо на другачијим темељима. Црква нас учи да само празновање Црквених празника има тај богослужбени смисао и садржај а да је све друго мање важно.
Гледајући нашег човека у сиромаштву економске кризе јасно можемо уочити колико је он огрезао у својој страсној везаности за богатства овога света. Изгубивши благостање поседовања новца он је изгубио повод за сваку радост и весеље из простог разлога што се он више не зна ни радовати ако нема новца. Живећи у потрошачкој култури он то једноставно више не уме. Иако смо у прошлости живели сиромашније и скромније данас смо једноставно несрећни зато што су нам рекли да смо у кризи. Сиромаштво је била наша реалност и пре ове кризе само што је ми нисмо видели. Били смо сиромашни јер се више не знамо радовати без новца. Новац је постао наш највећи пријатељ без којега ми данас не знамо ни радосно дочекати празник Васкрсења Христовог. Ми данас тугујемо јер смо сиромашни и без новца, а апостоли су се радовали када је Христос васкрсао иако су били сиромашни. Сва радост Христове победе над смрћу Његовим васкрсењем за нас је данас због кризе мањег значаја. Неупитно, дозволили смо да економија узме превласт над онтологијом, да новац узме превласт над нашим постојањем. Управо из тог разлога Господ нас као благи Васпитач упућује да схватимо да је све што имамо пролазно. Богатство које стичемо јесте тренутно и пролазно. Све је то дар Божији који нам Он даје и узима а ми тога морамо бити свесни. Изгубивши ову чињеницу из вида ми неминовно постајемо робови богатства овога света, робови материјалних добара, гледајући и на сам однос са Богом кроз новац.
Управо из тог разлога даје нам се као дар то да овај Васкрс прославимо у сиромаштву актуелне економске кризе и да у љубави Божијој поново Му приђемо као Његова деца а не као обесни потрошачи који за новац мисле да све себи могу да приуште.

Проф. мр Звијездан Игњић

Advertisements

19. априла 2010. - Posted by | Број 14

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: