Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Светли примери из наше историје

Академик Дејан Медаковић у својој приповеци „Част“ помиње се да се после слома Краљевине Југославије обрео у окупираном Београду поручник корвете гроф Емилијан Драшковић – Тракошчански. Пошто је ова историјска личност веома занимљива овде ћемо донети његову кратку биографију.
Краљевски официр, предавао је у Поморској академији. Учтивог опхођења, тих, учио је питомце лепом понашању и држању при узимању оброка.
Грофа је једног дана позвао бојник Винцетић, који је као повереник НДХ имао дужност да региструје све Хрвате, који су желели да напусте Србију. Посебно је трагао за официрима хрватског порекла. Усташки вођа Анте Павелић је желео да као амбасадоре шаље потомке старог хрватског племства. Понудио је и Драшковићу место поморског аташеа у хрватској амбасади у Мадриду, где је амбасадор био гроф Пејачевић. На то је гроф одговорио: „Ја сам официр Његовог Величанства и немам намеру да погазим своју заклетву. Одбијам с гнушањем ову и сличне понуде. Више волим да скапам у овој балканској паланци него да безбрижно шетам по Мадриду као представник једне имагинарне државе чије трајање је већ увелико ограничено. Моја официрска начела ми наређују да сачувам своју част. Свестан сам да то чиним у једном бешчасном времену. Не заборавите, ја своје ђаке у поморској академији нисам учио само да једу, већ сам им говорио о официрској части“.
Када га је Винцетић обавестио да га је његов командант, адмирал Емилијан Лугероти замолио да буде примљен у усташку војску, гроф је рекао: „То није мој проблем. Нека у вашу морнарицу уђе и цела преостала флота Краљевине Југославије, ја чувам своје поимање части и никад нећу одступити, схватите, никада!“
Заборављен и напуштен гроф се хранио у избегличкој мензи. После рата завршио је у избеглиштву, где је и умро од глади.

†Бранислав Жорж

Пре годину дана после краће болести напустио нас је наш сарадник Бранислав Жорж. Тим поводом преносимо један из низа његових необјављених радова.
Бранислав Жорж (1953-2009), рођен је у Новом Саду где се и школовао. У младости писао поезију за коју је награђиван. Објавио је осам књига, историографске тематике и преко 200 чланака у домаћој и страној штампи. У нашем часопису објављивао је радове из националне историје и о Св. царској породици Романов. Сахрањен је на Старом гробљу у Инђији.

Advertisements

19. априла 2010. - Posted by | Број 14

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: