Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Ој, кукавно српство угашено

Књига која нам открива вољу Божију и даје поуке како ту вољу вршити је Свето Писмо. То је књига – сведочење Завета (Савеза) Бога са човечанством које се, кроз Старозаветну и Новозаветну Цркву, Божјем позиву одазвало. Том човечанству припадају сви православни народи, између осталих и српски. Први Срби били су крштени већ у седмом веку, али је њихов завет са Богом запечаћен и потврђен коначно доласком међу њих највећег српског светитеља, просветитеља и учитеља Светог Саве, а крвљу запечаћен у Косовском боју, под вођством Светог кнеза (по духу и врлини цара) Лазара. Срби од тада, хтели то или не, у сваком поколењу морају полагати испит верности свом савезу са Господом; у зависности од одговарања на том испиту, њихова садашњост и будућност су светле или тамне, благословене или проклете.

Свето Писмо Старога Завета, а нарочито у пророчким књигама, о томе јасно говори управо на примеру старозаветне Цркве, предхристовског Израила, народа Божјег. Ако то применимо на нашу садашњу ситуацију, отрићемо много тога значајног што ће бити јасно сваком здравомислећем човеку.

У књизи пророка Исаије, Господ преко њега, Свог верног слуге, упозорава Израилце шта ће се десити са њима јер су престали да Га слушају. Мада „во познаје господара свога, и магарац јасле господара свога“, људи највише створења Божја, неће ни да чују за свог Небеског Оца.

У српском народу влада потпуна анархија, све друштвене вредности су погажене: „И даћу им кнезове младиће, и и деца ће им бити господари. И чиниће силу у народу један другоме, и сваки ближњему својему; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштена“ (Ис. 3, 4-5). Међу Израелцима, као и међу Србима данас, поштење се исмева на сваком кораку; криминал је државни бизнис, многи привредници се, у већој или мањој мери баве криминалом, на све стране се пљачка и рекетира. У бесцење се странцима продаје државна имовина. У последње време све се више у јавности пропагира хомосексуализам, како је то тобоже, по узору на модерну Европу, сасвим нешто нормално. Уз то, Србија, по званичним подацима има око 150.000 абортуса годишње. Ако се овако настави, без икаквог рата, у Србији ће, због губитка трке наталитета са морталитетом, Срби до 2020. године бити мањина у сопственој земљи. У Србији има преко 30.000 наркомана. У Србији се, по видеотекама може набавити најгнуснија порнографија, са приказивањем свих врста изопачености. Шта чека такав један народ, загрезао у безакоњу, који непрестано гази закон Божји и живи по вољи сатане? Чека га оно што се назива казна Божја (која је, видимо, већ почела).

Годинама се Срби свађају са Богом; годинама у се надметали у ружењу Православља, а после Другог светског рата преко 500 свештених лица српски комунисти су својом руком убили. Учествовали су у рушењу храмова и олтара у Србији, Црној Гори, на Кордуну, Банији, у Лики, на Косову. Било је места где су терали свештенике да „служе опело“ Богу… А сад, враћају ли се сад Богу? Помало, много мање него што би морали. Колико пута се чује највећа хула на уста оних који су деценијама брбљали да је „религија опијум за масе“. Такви говоре: „Да има Бога, не би нас овакво зло снашло“. Пророк Исаија таквима вели: „Тешко ономе који се свађа са Творцем својим, цреп са другим цреповима нека се свађа; али хоће ли ко рећи Лончару својему: шта радиш?“ (Ис. 45,9)

Богаташи који неправедно стичу, тлачећи сиротињу, приносе своје зло на ону хрпу која доводи до казне Божје: „Као крлетка пуна птица, тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише се. Угојише се, сијају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима. Зато ли нећу походити? – вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?“ (Јер. 5, 27-29).

Крваве ратне катастрофе последице су умноженог безакоња: „И куће ће њихове припасти другима, и њиве, и жене, кад махнем руком Својом на становнике ове земље, вели Господ. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство (отимање, неправедно стицање, гомилање богатства), и пророк и свештенство (авај нама), сви су варалице. И лече ране народа мојега, говорећи: мир, мир, а мира нема (погледај, читаоче наслове новина, садржаје ТВ и радио програма) Да ли се постидоше што шинише гад (што се клањаху Титу, Лењину, Стањину, Марксу, Европи… Што душе упропастише безбожјем, рушаху храмове своје вере)? Нити се постидоше, нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ“ (Јер. 5, 12-15).

Господ је кажњавао Израилце преко оних народа чијим су се идолима (лажним боговима) клањали кад су од Њега, Живога и Истинитога, одступили; клањајући се асирским идолима – дођу Асирци и разбију их у рату; клањају се вавилонским идолима – дођу Вавилоњани и одведу их у ропство; клањају се египатским идолима – Египћани их нападну и побију.

Срби се годинама клањају европским (западним) идолима: европском начину живота и мишљења, западној рок музици, западним филмовима, европској кулури… За многе од њих Европа је до дана данашњег идеал: рај за тупо ситне потрошачке душице које не виде даље од носа и стомака. Зар је случајно што је Господ баш Европејцима допустио да нас нападну и поражавају на све могуће начине, да бисмо већ једном престали да се дивимо својим унесрећитељима? Али, и даље, авај, мали број људи међу Србима о томе размишља.

Док је мученички наш народ у Босни и Херцеговини, Крајини, Косову и Метохији гинуо, у Србији су се на све стране веселили, скупљали под вашарским шатрама и предавали свим могућим врстама лудости. Уместо покајања, лудачко весеље; уместо суза и молитве за опроштај, свадбене баханалије и испраћаји у војску. Опет чујемо пророка Исаију, тестером преструганог истине ради: „И звао вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и сјубете косе и припашате костријет, а гле, радост и весеље, убијају говед, кољу овце, једу месо и пију вино, говорећи: једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети (зар то није оно гесло нас данашњих Срба: хлеба, игара и цигарета) Али Господ над војскама јави ми: неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама“ (Ис. 22, 12-14).

Свети Сава је, држећи беседу о правој вери на Спасовданском сабору у Жичи 1221. године када је свог брата Стефана крунисао за првог српског краља, молио сународнике да се „положивши сву наду на Бога, држе пре свега вере Његове, тј. Православља. Данас се, са некад свете српске земље, земље освештане крвљу толиких мученика, у небо над Србијом дижу „молитве преко 60 секти, преко Харе Кришне и будиста, до разних окултиста и сатаниста. Како је могуће да добро народу који децу није научио Христу, па се сад та иста несрећна деца обраћају разним гуруима и црним маговима? Уз то, и духовни пастири, који би требало да неустрашиво проповедају васкрслог Господа Христа и да буду путовође залуталог стада, све се више приклањају земаљском царству. “Ој кукавно Српство угашено“, закукао би, са владиком Његошом, сваки побожан и поштен човек, гледајаћи шта се дешава свуда око нас. Погазили смо завет Светог Саве и Светог кнеза Лазара, завет са Господом Христом, за нас распетим и васкрслим. Зар је чудо што смо погажени?

Монах Никон

Advertisements

23. маја 2010. - Posted by | Број 15

1 коментар »

  1. На нашу жалост ово је све тачно.
    Бог да нас уразуми молитвама наших Светих Отаца. Амин.

    Коментар од Rajko Milošević | 13. јуна 2010. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: