Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Здравијим животом против болести (3)

Семење генерално садржи висок проценат фосфора, чак 20 пута више од рибљег меса, које је познато по високом садржају фосфора. 100 г сусама садржи 630 мг калцијума, бадема 282 мг, ораха 186 мг. Истовремено 100 г млека садржи 100 мг, док разни сиреви од 250 – 850 мг, а першунов лист 245 мг калцијума. Довољно је јести шаку орашастих плодова дневно. Две шаке су превише, јер су они сувише концентрисани за тело и као што је речено – садрже велику количину масноће.
Соја има изузетно висок проценат беланчевина (43%), што је убраја у најхранљивију намирницу. Ради поређења, то је два и по пута више од процента који садржи јунеће месо и 12 пута више од необраног млека. Изванредна је замена за месо, јер су беланчевине које садржи много квалитетније и прилагодљивије људском организму. Поред протеина, соја има висок садржај минерала и витамина и фитоестрогене који штите од рака.
Неоспорна је чињеница да је отпорност на замор код атлетичара који се хране биљном храном већа него код оних који употребљавају месо. Они који једу месо имају већу снагу на почетку и постижу максимум за кратко време, али се брзо умарају. Хранљивост протеина из соје једнака је, па чак и већа од хранљивости протеина из меса.
Савет: колико је могуће заменити протеине животињског порекла протеинима из рибе и соје. Тако ћете истовремено смањити своју изложеност токсинима и осталим штетним елементима из меса и млека и користити састојке из рибе и соје који су корисни за здравље.

Сирова храна
Ензими – тајна живота

Ензими су живе супстанце задужене за вегетативни живот ћелија свих живих бића, обележавајући индивидуалне карактеристике сваке врсте, изграђујући њихове органе и одржавајући њихову функционалност. У људском организму постоје две врсте ензима. Једна врста, ендогени, задужени за процес варења и настали у жлездама за варење и друга врста егзогени, задужени и за ћелијски метаболизам. Ову врсту ензима не производи људски организам, већ се уноси преко хране и од начина коришћења тих важних супстанци, зависи свеукупно здравље сваке ћелије.

Где „живе“ ензими?

Налазе се искључиво у пресној храни: у клицама интегралне некуване пшенице, у клицама из семења (соје, сунцокрета, бундеве, кукуруза, јечма, зоби), младом поврћу и соковима од поврћа, пресном млеку и др. Кувањем, пастеризацијом и сличним поступцима прераде у индустрији хране, разарају се ензими, организам остаје без виталних, хранљивих и регенеративних фактора, а у исто време таложи безвредне састојке који се временом претварају у опасна закречења и изазивају тешке болести.
У првим данима човековог живота, мајка је снабдевена петоструко увећаном количином ензима у млеку управо из разлога, што је у том почетном стадијуму живота потребан велики извор здравља као основа. Зато се препоручује мајчино млеко новорођенчету као превентива, заштита и чврст здравствени темељ, јер ће касније, када годинама опадне ниво ензима или се поништи куваном храном, ћелије бити јаче да се изборе са болестима.
Многобројна искуства из прошлости, као и савремена научна открића, говоре да велики значај у постизању циља да се одржи здравље пружа исхрана свежом биљном храном и соковима. Конзумирање намирница у сировом стању омогућава стварање веће количине енергије у организму.
Сирова храна регулише метаболизам, истовремено храни тело и утољује жеђ, стимулише цревну перисталтику, права је метла за чишћење отрова из тела – чисти органе за варење, крв и ткива од отпадних материја насталих таложењем куване, мртве хране, регулише телесну тежину. Она је алкална и тако смањује киселост крви. Препоручује се да се 75 % дневних оброка уноси у пресном стању, а преостали део куван тако да се сачува што је могуће више хранљивих материја.

Клице

Оне садрже 25 одсто више калорија од меса, али не гоје, већ се претварају у енергију. Не садрже масти, што значи ни холестерол, па се веома лако варе. Клијањем семена вишеструко се увећава количина витамина.

Масти – липиди

Масти (липиди) представљају важан састојак хране – дају организму енергију, учествују у грађи омотача сваке ћелије и многих хормона, стварају контакте међу ћелијама, учествују у предаји нервних импулса, неопходне су за стварање жучи и растварање ензима, одржавају интегритет коже и слузокоже, формирају термоизолациони слој и тиме штите од хладноће. Оне су најкалоричнији састојак намирница којима се хранимо – 1 грам садржи 9 калорија. Иако имају важну улогу у организму, већа количина масти коју уносимо је непотребна и она је део јеловника само зато што даје „пријатан“ укус храни коју конзумирамо. Претерано конзумирање масти сматра се узрочником највећег броја дегенеративних болести у западним земљама! Могу изазвати разне болести укључујући гојазност, обољење бубрега, дијабетес, срчана обољења, канцер.

Подела масти

Постоји више подела масти, јер су оне веома хетерогена група хемијских једињења. Прва подела на просте и сложене, а друга о којој ће бити више речи је подела на:
1. Незасићене
2. Засићене

1. Незасићене масти – повољно утичу на масноће у крви и циркулацију, а одличне су и за кожу и мозак. Деле се на:
-мононезасићене–са једном незасићеном везом, тј. на једном месту водоник може бити придодан неком молекулу. Најчешће се налазе у течним уљима биљног порекла.
-полинезасићене-имају од 2-6 незасићених веза.
Масти су нам потребне због есенцијалних масних киселина. Оне су значајне због регулације метаболизма холестерола (транспорт, складиштење) То су полинезасићене масне киселине које наш организам не може да синтетизује и морају се уносити кроз храну.. Оне се другачије зову витамин ф (од енг. речи “фат“ масти). То су линолна, линолеинска и арахидонска киселина. Ове три киселине обезбеђују раст и обнову ћелије јачају капиларе и мембране ћелије и помажу да не дође до повећања њихове пропустљивости као и пропустљивости коже, услед чега настаје екцем на кожи.
Када се прича о незасићеним масноћама спомињу се: омега 3, 6 и 9. Омега означује број последњег угљениковог атома на којем се налази двострука веза. Омега 9 будући да садржи само једну двоструку везу, она је мононезасићена, док омега 3 и омега 6 спадају у полинезасићене. Не постоји правило да ли је нека омега боља или лошија. Све омега масне киселине потребне су ћелији, битан је само њихов баланс у исхрани.
Есенцијалну линолну (омега 6 киселину) и алфа-линоленску (омега 3) је неопходно уносити свакодневно да се не би појавили сипмтоми дефицита. У недостатку есенцијалних масних киселина интегритет, функција и транспорт кроз ћелијске мембране се ремети.

Мононезасићене масне киселине

Углавном се налазе у биљним уљима, језграстом воћу, семенкама и у неким биљним намирницама.

Омега 9 масна киселина

Омега 9 масна киселина је такође позната као олеинска. Омега 9 није есенцијална масна киселина, зато што организам може да је обезбеди, ако је довољан унос омега 3 и омега 6. У супротном организам ће бити у дефициту.
Омега 9 налазимо највише у маслиновом уљу (72%), маслинама, уљу репице, кикирикија, сусама, бадема, лешника и њиховим плодовима. Олеинска киселина је заступљена и у мастима и намирницама животињског порекла, као и ткиву човека. Смањује ниво холестерола, смањује ризик од кардиоваскуларних болести, смањује ризик од атериосклерозе, штити од неких врста канцера.
Мононезасићене масне киселине треба да обезбеде 10-14% укупног дневног енергетског уноса. Само једна кашика маслиновог уља, која се иначе дневно и препоручује (око 14 г) садржи 10г мононезасићених и по 2 г полинезасићених и засићених масних киселина. Шест зелених маслина одговара уносу једне кашике маслиновог уља.

Полинезасићене масне киселине

Полинезасићене масне киселине су у стању да смање концентрацију масти и холестерола у крвном серуму и да постакну њихово излучивање. Везују се за засићене масне киселине и подстичу излучивање масти и холестерола. Повећавају пропустљивост мембране ћелија и утичу на смањење појаве тромбозе.
Постоје две “фамилије“ полинезасићених масних киселина заступљених у исхрани: омега 3 и омега 6. Ове есенцијалне масноће смањују ризик од појаве канцера, срчаних обољења, алергија, запаљења зглобова, екцема, депресије, замора,…. Иста обољења могу бити проузрокована уношењем засићених масноћа из меса, млека, јаја, маргарина, рафинисаног уља… Полинезасићене масне киселине могу деловати и штетно ако се превише уносе исхраном: смањење имунитета, канцероген ефекат, осетопороза, снижавање ХДЛ холесторола.

(Наставак у следећем броју)

Драгана Мирковић

Advertisements

3. јуна 2010. - Posted by | Број 15

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: