Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Исповести штићеника центра Црна Река (5)

Зависник сам од хероина већ пет година. Тренутно сам у центру за лечење од наркоманије Црна Река, центар Цикоте. Хероинско зло сам упознао на студијама и користио сам га интравенски. Као и свако зло. Прикривао сам своју бољку, а за новац сам се сналазио на све могуће начине. Самим узимањем хероина изгубио сам сваки додир са реалним животом, и једноставно се борио за сваки следећи “рад”. Наравно да сам крао и лагао да бих долазио до себи преко потребног новца, чак ни боравак у затвору ме није опаметио нити дао увид у мој проблем. Говорио сам самом себи: -Скинућу се!- али док нисам дошао у центар био сам ходајућа трагедија препуна ароганције и самољубља. У Центру, после извесног времена, увидиш ко си и шта си био напољу. Уз духовно вођство одабраних људи и реално приступање проблему увиђам да и за мене има спаса. Радна терапија је створена тако да се усаде радне навике, буди оно људско у теби и да нема потребе да стално нешто “муљаш” и кријеш. Препоручиио бих свакоме ко је у истом проблему да покуша да реши тај проблем на тај начин што ће приступити Центру, јер време проведено овде је гаранција за нормалнији ток живота и увиђај у то колико је ово велики проблем. Свакако је и то да је потребан дужи период времена као и максимално залагање да би се дошло до излечења. Планирам да завршим факултет после терапије и пронађем одговарајући посао, да не падам у искушења због сваког проблема који ме затекне, да уз помоћ пријатеља које сам стекао овде и своје породице живим сасвим обичан живот.

Ненад

Име ми је В. Филиповић. Зависник сам од хероина осам година од којих 5 година интравенозно. Почео сам са марихуаном у основној школи после чега сам узимао таблете, алкохол, екстази, кокаин итд.
Хероин сам набављао у почетку од новца који сам зарађивао разним  пословима. После нисам могао да радим, а онда сам почео да крадем, продајем ствари и на крају сам продавао хероин.
Када сам дошао до стадијума да не могу више да се урадим, тј. порасла ми је толеранција, обратио сам се породици  да ми помогне, јер сам осетио да сам  једном ногом у гробу. Сестра ми је рекла да постоји рехабилитациони центар са радном и духовном терапијом Црна Река. У почетку сам био несигуран, па сам покушао да се скинем сам, по  ко зна који пут, али безуспешно. После месец дана сам дошао у центар.
У центру сам девет и по месеци. Ишао сам на викенд, кући, и приметио сам да се се доста променио. Смиренији сам, културнији, поштујем неке ствари које нисам примећивао док сам узимао дрогу. Мој утисак о досадашњем боравку у центру је задовољавајући.
Планирам да останем још да се стабилизујем. Позитивно на мене утичу радна и духовна терапија.
Када завршим терапију која ће трајати годину и по до две године, планирам да се не враћам још неко вријеме у свој град.
Овај Центар даје добру подлогу за будући живот, јер се учиш добрим навикама, уздижеш се радно и духовно, и што је најважније почињеш да одговараш за своје поступке.

В. Филиповић

Advertisements

3. јуна 2010. - Posted by | Број 15

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: