Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Свети Патрик-просветитељ Ирске

Свети Патрик, просветитељ Ирске рођен је око 390. на Западној обали Енглеске или Велса у знаменитој романизованој и хришћанској породици британских Келта. Најпре се звао Магон. Као шеснестогодишњег младића, отимају га приликом једног пљачкашког упада на британску обалу ирски пирати и одводе га на своје острво где га продају у ропство. У ропству се потпуно посветио Богу, молитви и подвизавању. После шест година робовања успео је да побегне и пређе у Галију. Тамо је боравио неко време, када је по једном чудесном виђењу позван је у Ирску која још није била сва крштена да дође и исповеда веру Христову, и почне проповедати у овој до тада незнабожачкој земљи.
Тамо је стигао 432. године као епископ, и одмах почео да обраћа Ирце у Господа Христа. Проповедао је са великим успехом, чинећи чудеса и утољавајући духовну жећ келтског становништва јеванђеоским поукама. Када је стигао у област Таре, престонице ирских краљева, краљ Лојгуир, који је био незнабожац, решио је да га убије. Претходно је са собом повео двојицу друида, Лукетмајла и Локруа, вичних свакој чаробњачкој вештини. (Друидска магија била је једна од најстрашнијих; друиди су, да би стекли демонске моћи, без зазора приносили људске жртве. Сада се њихови култови обнављају у оквиру Њу Ејџа.)
Када су стигли Светог Патрика, Локру је почео да ружи Христа и веру Његову најпогрднијим именима. Патрик га је погледао страшним погледом, и помолио се Богу да покаже Своју силу, као што се некада Свети Петар помолио да сакруши Симона мага. И десило се исто: сила Божја је подигла Локруа у ваздух и треснула о земљу, после чега је овај испустио своју црну душу. Војници, који су са краљем дошли у бојним кочијама, насрнули су на Светитеља, али их је изгинуло седам пута седам због земље која се под њима отварала. Краљ је, са својом пратњом, у страху побегао.
Сутрадан је био Васкрс и Свети Патрикије је отишао у Лојгуиров двор, да би проповедао Васкрслога Христа. Уплашени краљ га је примио за трпезу, где се нашао друид Лукетмајл, који је преживео сукоб са Светитељем на Велику Суботу. Да би га искушао, он му је сипао отров у пехар са вином. Свети Патрик је то приметио, и благословио чашу. Сва течност се следила, осим капи отрова које је друид усуо. Кад је отров просут, Свети Патрикије је поново благословио чашу, и вино се вратило у претходно стање. Лукетмајл га је онда изазвао на двобој чудима, као што су некад чинили фараонски жреци, кушајући пророка Мојсеја. Патрик је пристао.
Изашли су напоље, праћени мноштвом знатижељног народа. Друид је предложио Светитељу да призове снежне облаке (био је Васкрс!) који ће снегом покрити сву земљу. Патрик му је одговорио: „Нећу чинити оно што је у супротности са вољом Божјом“. Тада је сам Лукетмајел то урадио, и висораван се прекрила снегом. Онда је Свети Патрик од њега затражио да уклони снег, али је друид одговорио да то не може учинити до сутра. Свети га укори: „Можеш да чиниш зло, али не и добро. Није тако са мном“. И благослови предео, и снег неста, као да га није ни било, што све задиви и наведе да прославе Бога. Лукетмајел је онда, уз помоћ демона, навео таму на читав крај, али ју је Свети Патрик одагнао. Последњи предлог упућен обојици био је проба ватром. Друид се побунио тврдећи да је Патрик човек који се клања ватри као богу, и да је ватра његова стихија, па га од ватре и сама одећа штити (он је, несрећник, мислио да је светитељева одећа магијска). Светитељ је онда предложио да се направи кућа пола од сировог, а пола од сувог дрвета, да се у суви део постави његов ученик Бенигнус одевен у одећу друидову, а у сирови део дома постави Лукетмајл коме је Свети Патрик дао своју одећу. Тада нека се све запали, па шта Бог да. Друид је на ово пристао, а сложили су се и Ирци.

Кућа је направљена, ватра упаљена: Лукетмајл, је у делу куће од сировог дрвета изгорео – остала је читава само одећа Светитеља. Бенигнусу није било ништа, осим што је изгорела друидова одећа која је била на њему. Видевши ово чудо, краљ Лојгуир и његови дворјани су се крстили, и напустили друидско безбожје.
Укупно је проповедао 50 година, после чега је Ирска постала православна хришћанска земља, и то не било каква, већ најправославнја на Западу. До осмог века, дала је око 350 светитеља. Ирско правоверје било је контратежа франачком а потом и римском срљању у јерес. Заправо, Ирска је и после раскола 1054. године остала православна још неколико деценије, док је још било ирских епископа и свештеника. Тек кад је њих нестало, Рим је могао да тамо шаље своје нове кривоверне бискупе. Келти су се попут Словена, показали као знатно плодније тле за искрено, масовно и дубинско примање и поимање хришћанске вере него други западноевропски народи. Исто је било и у Енглеској док је у њој доминирао келтски елемент, пре најезде Нормана.
Свети Патрикије се одликовао веома строгим животом и епископски рад сјединио је са монашким подвизима. За живота он се прославио многим чудесима, која су значајно допринела обраћењу Ираца. Као светитељ поштује се од дана свога упокојења, што се догодило 491. или 492. године, 17. марта по светоотачком календару.

Милан Старчевић

Advertisements

3. јуна 2010. - Posted by | Број 15

1 коментар »

  1. Дивне житије Ирског светитеља за којега дo сада нисам ни знала.Свети Патрик, молитвама твојим, моли Христа Бога да спаси наше грешне душе.Амин †††

    Коментар од Zvezdana Lazovic | 16. фебруара 2013. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: