Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Умиљење

Како су речи убоге да опишу стање душе у тренутку када, милошћу Божијом, танани зрачак благодати Господње осени душу и испуни је миром.
О, како у том тренутку, душа осети колико је грешна и мала и колико њено битисање и опстајање у овом свету зависи од Божије помоћи и љубави.
Иако тај осећај кратко траје, у том трену душа наслућује савршенство целокупне Божије творевине и спознаје и значај свога постојања и увиђа да, љубав, савршена и безгранична, заиста је ослонац и нада свакоме бићу.
Колико је само душа захвална и умилна после такве посете и мада је кратко трајало, убрзо након тога, душа наново чезне за таквим умиљењем и као грудобран то осећање је прати и када се црни облаци невоља свом силином обруше на душу, она је спокојна јер је у познању да ништа се не дешава случајно и да је Васкрсли Христос ваистину једина нада, љубав и утеха васцелом роду људскоме и душа једино вапи: „Потребан си ми Господе, потребан си ми!“

Зоран Петровић

Advertisements

3. јуна 2010. - Posted by | Број 15

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: