Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Говор над одром патријарха Варнаве

Васцели народ српски зачудио се изненадној болести блаженопочившег Патријарха Варнаве. Васцели народ наш пуних седам недеља уздизао је молитве свевишњем Творцу за оздрављење његово. Васцели народ наш заплакао се и завио у црнину за својим умрлим вођом и родитељем духовним.
И ево данас васцели народ наш, присутни и одсутни, треперећи као лист јасиков, пали воштанице и испраћа мртво тело његово у гробни покој на Врачар, на онај историјски и славни Врачар на коме је спаљено тело светитеља Саве.
Свако ко има отворен вид духовни може да види, да није без симболичног смисла ни без Божјег Промисла, што се телесни прах овог Патријарха српског меша на истом месту са прахом првог архиепископа и просветитеља српског, Немањића Саве. Као да је свемудри Промислитељ хтео тиме показати, како је идеал, и програм, и пут показан Светим Савом био и остао идеалом, програмом и путем и овога његовог наследника. И још и то: како другога идеала, програма и пута, трајног и спасоносног за народ и народну цркву, не може бити ево ни после 700 година. Могу се правити моментални програми за моменталне ситуације, али сви ти програми морају се заснивати на оним непромењивим духовним, моралним, црквено васпитним и национално културним принципима, кроз које је Свети Сава унео Христа у српску душу и у српску историју. (…)
Није овај тренутак намењен опширном описивању свих оних борби за народ и веру, које испуњавају сав живот Блаженопочившег Патријарха него молитви за душу његову.
А кад се буде саставио животопис Патријарха Варнаве, верујемо, да ће тај животопис постати националном читанком, која ће надахњавати младе нараштаје, српске и југословенске, ватреном вером и дивовским родољубљем. Но такав је пут свију оних који се приволе царству небеском, а не земаљском. Такав је пут био и витешког Краља Александра. (…)
Пут зноја и страдања био је пут и Светога Саве. Живот горчине и мучења био је живот великих црногорских владика кроз 300 година. Мученичка смрт била је и смрт безбројних српских свештеника и калуђера, кроз векове и векове, све до данашњице. Неколико патријарха Пећских обешено је и посечено од сурових Турака; неколико патријарха и митрополита српских отровано је од лукавих Аустријанаца. Патријарху Варнави била је добро позната мученичка судба српских патријарха у прошлости. Он је видео њихов пут посут трњем, а не цвећем. Он је предосећао и знао, да и његов пут не може и неће бити другачији. (…)
О, велики Вођо наш, славни Патријарше наш! Као што си се молио на земљи Господу за свој народ, тако продужи молити се и на небу; да сви синови и кћери Светосавске пригрле своју Свету Цркву Мученицу; да се утиша бура на пучини нашега живота. Па сада, у овом часу опроштаја с тобом, Свети оче, када се цео народ с дивљењем и поштовањем клања твојој жртви и над твојим гробом заветује не одступати са твога пута, у овом болном часу ми те молимо: Опрости свима нама, браћи и деци твојој, и Бог тебе да прости.

Свети владика Николај

Advertisements

19. јула 2010. - Posted by | Број 16

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: