Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Дуван-пут ка паклу

Пушење је тихи убица душе и тела. То је смртоносна мина са одложеним дејством, самоубиство на рате, то је гнојна рана на души која стално заудара и влажи. Не постоји ни један ваљани разлог за конзимирање тог безумља, а човек намерно уноси тај отров у тело своје, зарада неког лажног задовољства. Није непознато да сваки пети човек у свету умире од последица пушења. Пушачи у просеку умиру 10 до 15 година раније него непушачи. У породицама где одрасли пуше сва деца су болесна. Један час боравка у задимљеној просторији одговара једној попушеној цигарети. Стручњаци тврде да се никотин по отровности може упоредити са цијаном водоличном киселином, који су нацисти користили за убијање логораша. Смртоносну дозу никотина садржи само једна кутија цигарета. Па, питате се, шта је са пушачима, како уопште живе? Живе зато што дуван делује споро, тај се отров споро упија у тело, што се временом створи отпорност на никотин, и то спасава главе. Разуме се привремено.
Многобројна су оштећења која изазива пушење дувана. То и сами пушачи добро знају како им он загорчава живот. Довољно је нагласити да пушење проузрокује и поспешује многобројна обољења, као што су: хронична обољења органа за дисање, изазива сипњу, кашаљ, промуклост, хронични бронхитис, рак плућа и других телесних органа. Подсетимо се, да је карцином бронха 70 пута чешћи код пушача него код непушача. Следеће што загорчава живот пушача је закрчивање крвних судова. Због тога најчешће страда срце, јавља се ангина пекторис, инфаркт, аритмије разне. Ако су захваћени, а јесу, и крвни и крвни судови на мозгу, тада се јавља превремена старачка излапелост, затим пушачка нога, то су тзв. хладне ноге, отежан ход, онда разне очне сметње, оштећење вида, чир на желуцу и дванестопалачном цреву, горушица, бол у трбуху, оштећење жлезда са унутрашњим лучењем, код жена поремећај месечног циклуса, код мушкараца губитак потенције, често су компликације у трудноћи. Деца родитеља пушача се углавном рађају са мањом телесном масом, а нису ретки ни спонтани побачаји.
Врло жалостан аспект имају школска деца која пуше. Она неретко добију недостатак кисеоника у крви услед дувана, па се, онда, пројаве знаци сличној морској болести: вртоглавица, бледило, мучнина, знојење, главобоља, не зна ни само дете шта му се догађа.
А још жалоснију слику дају жене хронични пушачи. Оне изгледају старије од својих вршњакиња за једну деценију. Последице пушење су дубоке боре на кожи, лице им је суво, опуштено, често и збрчкано, а боја лица је неприродно жута. О смраду из уста пушача да и не говоримо. То је прави ђаволи кад. Право је лицемерство гнушати се, на пример, мириса белог лука, који има доказано лековито својство, а да нам притом ни најмање не смета никотински смрад којим трујемо себе и своје ближње. О штетности дувана је писано много, написани су читави томови књига, и оне су свакоме доступне. Али, на жалост, у данашње време људи као да су изгубили осећај за душу, изгубили су навику да читају књиге. Књиге су заменили телевизијски екрани, компјутери, и разне јеретичке ревије, а озбиљне ствари се сада ретко читају.
Рекох мало пре да код мајки пушача и те како пати беба. Ем што трују себе, они трују и још нерођену бебу. Шта нам је она скривила да јој понудио отров пре него што је угледала светлост дана? Не само што се рађају бебе са мањом тежином, већ оне имају и убрзани рад срца, оне примају мање хранљивих материја, зато су и мале, и то се веома одржава на нервни систем детета. Таква беба кад се роди не може у потпуности бити здрава личност. Морају дуго родитељи да се потруде око ње не би ли створили једну здраву личност касније када одрасте.
С обзиром да је хронични никотинизам својеврсна поробљеност душе, онда заиста више простора за ову тему треба препустити духовним лекарима, манастирским оцима, јер нам је узалудно свако здравстено просвећивање, ако се живи без Бога, и мимо Бога. Само у оквиру Цркве се може наћи прави ослонац у борби са овим порочним склоностима, па и никотинизмом. Пушачима би требало усрдно помагати у борби против овога великог зла, али им треба и отворено рећи, да то задовољство, ако не престану да пуше, доводи до многобројних болести и патње. Наши Свети оци кажу да пушачи после смрти одлазе право у понор пакла! Свети старци, Тадеј Витовнички и Гаврило многострадални, говорили су у својим беседема, да сви који пуше не смеју да се причесте. По њиховим речима боље је вечерати месо и прићи Светом Причешћу, него пушити и кренути на причешће како би примили ову Свету Тајну. Месо није добро ради блудног искушења, али дуван је никао из утробе Јудине, када се обесио, и због тога пушачи немају право на причешће, проповедали су Свети српски старци, Тадеј и Гаврило. Свети Ава Амвросије каже: „Страсти живе и у светима, само што их они обуздавају.“ Пушење дувана је порок, болест, изопаченост душе, опседнутност, поробљеност душе нечистистим духом.
То је гнојна рана на души пушача која стално влажи и заудара непријатним мирисом ђаволског кађења. Над овим проблемом треба да се замислимо сви, од појединца до државе. А о штети по здравље, која деца трпе боравећи у пушачким просторијама, може се написати једна засебна књига.
Пушење дувана је бесмислено и недопустиво, а најстрашније је то што пушење носи печат незнабожачких обреда и доводи до опустошења душе. Ево шта у вези с пушењем каже ректор Атинске богословије, епископ Хризостом са Свете Горе Атонске: „Из Северне Америке у Европу донео га је посланик у Португалу и предао Катарини, краљици Француске, због чега је дуван постао познат као краљевска биљка. Свети Никодим објашњава да је пушење противно хришћанским врлинама и традиционалним моралним начелима хришћана. Ни пошто не доликује свештеницима да пуше зато што то вређа високо достојанство свештенства, да се и не говори о штети по здравље.“
На крају нека свима нама остану урезане следеће речи епископа Хризостома. Он је у цитираном разговору испричао веома занимљиву и поучну причу. „Неки турски продавац имао је стару икону Пресвете Богородице коју је користио као даску за обрађивање меса. Један православац, запазивши то, решио је да прекине то изругување над светињом, и заједно са месом купио је икону као обичну даску. Доневши је кући очистио је и окачио на зид у гостинској соби. На несрећу био је пушач. Кроз неколико дана у сну му се јавила Пресвета Богородица и упозорила га, ако не престане да скрнави Њену икону димом цигарета, онда боље да врати икону Турчину. Богородица је сматрала за боље да Турчин сече месо него да је православни хришћанин окађује смрадом ђаволског кађења. Православни хришћанин постао је свестан свога греха и више никада није пушио.“


Др Слободан Лутовац

Advertisements

19. јула 2010. - Posted by | Број 16

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: