Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Седма „Ноћ музеја“

Када сте последњи пут отишли у музеј? Да ли је то било у завршним разредима школовања, или када сте свом госту показивали знаменитости места у коме живите.
На страну преиспитивање своје савести, али нам музеји зврље празни. Колико смо ми као конзументи културе криви, толико је и држава својим неделовањем, испразнила музеје. Погледајте само пример Народног музеја у Београду.
Нажалост, таква је слика данашње Србије у којој готово пола факултетлија, а да не причам о средњошколцима није схватило да се негација са глаголом пише одвојено. Да ли би поправљању такве слике служила посета музеју?! Можда и не, али сигурно не би шкодила. Стога, манифестација Ноћ музеја пригодно названа по времену одржавању, завређује све похвале.
И овогодишња Ноћ музеја је изазвала велико интересовање па се на улазима појединих музеја и галерија морало чекати и по сат времена.
Кроз ову фото-репортажу покушаћемо да вам опишемо ову ноћ у Београду кроз нашу призму.
Војни музеј је током Ноћи музеја врвио од посетилаца, што због импозантне поставке из историје нашега народа, што због поновног отварања дела изложбе из Другог светског рата. Колико год то апсурдно звучало на овој изложби једна поред друге су равногорска и партизанска униформа, одело Јосипа Броза Тита и личне ствари генерала Драгољуба-Драже Михаиловића. Да би заголицали пажњу посетиоцима први пут је изложена енигма машина за шифровање порука у Другом светском рату и униформа у којој је погинуо краљ Александар I Карађорђевић у Марсеју.
Следећа дестинација је била народна опсерваторија у којој је изложена макета капсуле у којој су први људи слетели на Месеце. Аутор ових редова није могао да се «суздржи» ни овога пута од «теорија завера» али о томе други пут и на другом месту.
Посетиоци овога пута нису заобишли ни Народну банку Србије, што због изванредне изложбе, што због могућности да постану великани на нашим новчаницима, која нажалост служи само као сувенир. Изложба је укључивала и обилазак трезора у којем се опет на несрећу посетилаца чувају само документи.
Радост за сву децу, ону малу, а и за нас старију, приредили су студенти и професори Хемијског факултета извођењем експеримената. Посебно су биле занимљиве изненадне појаве пламена или светлости, промене боја и изазивања разних звукова.
За добро расположење посетилаца „Ноћи музеја“ побринули су се у Галерији науке и технике САНУ изложбом награђених карикатура „Златни осмех“. Један од награђених уметника нам је приказао живот савременог човека. Исто тако изложба награђених карикатура са конкурса „Пјер“ испред компаније „Новости“ је била веома успешна.
Идеална изложба за све тврдице је била у Историјском музеју Србије где су биле постављене касе српских великана, као и савремене „касице прасице“.
Хеленски фонд за културу нам је јединственој изложби показао како су изгледале хаљине и тоге античких Грка.
У Архиву Југославије посетиоци су могли погледати фотографије и спискове свих чланова владе Југославије од 1918. до 1963. године.
Музеј афричке уметности нам је у склопу своје изложбе показао процес прављења чувених афро-фризура, а могли смо чак и сазнати да у Африци постоји инструмент сличан нашим гуслама и то из уста једног Африканца.
Јединствена прилика да се посети кућа Ђорђа Вајферта је искоришћена у овој ноћи. Поред ретроспективе производње пива у нашој земљи, почашћени смо и дегустацијом најјачег пива до сада произведеног у нашој земљи. Сигурно се питате шта нас је више занимало.
На колесецима железничке станице посетиоцима су показана два експоната чувени „Плави воз“ и „Романтика“. Погађајте који је удобнији. Ту је и био крај ове ноћи, као и жал што немамо још мало времена и „нове“ ноге. На крају ове репортаже захвалио бих се пријатељима Милошу и Александру који су ми правили друштво у овој ноћи и учинили је чаробном и незаборавном.
А вама, поштовани читаоци, ако нисте успели да ове године учествујете у овој јединственој манифестацији од срца препоручујем да то урадите следеће године, јер се сигурно нећете покајати. Уосталом већина музеја је отворена током читаве године и прилику за освајање неких нових културних вредности не треба никако пропустити. И ко зна можда не буде толико састављених негација са глаголом, као и културе уместо „Фарме“ и сличних глупости.

Владимир Петровић

Advertisements

19. јула 2010. - Posted by | Број 16

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: