Чуда владике Николаја (6)

Исцељење глувонеме Милице

После једне одслужене литургије у манастиру Жичи, владици Николају су довели једну глувонему девојку. Владика Николај је почео да чита молитву за оздрављење ставивши девојци епитрахиљ на главу. После молитве владика је громким гласом упита: „Како се зовеш?“ Пошто и после другог понављања питања девојка није проговорила један од присутних рече: „Па, владико она је глувонема“. Владика му одговори: „Тебе нисам ништа питао“. После трећег постављања питања девојка тихим гласом рече: „Зовем се Милица“. Ово чудо су од заборава сачували свештенослужитељи манастире Жиче.

Велика киша

Пред сами Други светски рат у манастиру Жичи је требао да буде одржан велики богомољачки сабор. После завршене литургије један богомољац рече владици у поверењу да две породице планирају да се после завршеног сабора физички обрачунају. Владика Николај позва представнике обе породице покушавши да их уразуми. Међутим то није успело. Тада се владика врати у цркву и у олтару поче да се усрдно моли да падне киша. После пола сата удари силна киша, због које тога дана није одржан богомољачки сабор, а ни уговорена туча двеју породица.

Оздрављење богомољца Александра

Земљорадник Александар Стојимировић из села Сироково код Пожаревца изненадно оболи од туберкулозе. Сазнавши за богомољачке скупове и владику Николаја он одлучи да се прикључи богомољцима. Владика Николај му је после једне литургије очитао молитву и он је у потпуности оздравио, што су потврдиле и лекарске анализе. У знак захвалности Богу за учињено чудо он одлучи да се замонаши са својом супругом. Она се замонашила и до смрти остала у манастиру Кучевиште, а он се замоношио у манастиру Лешак добивши име Арсеније. Пред сами крај живота он прими велику схиму и узе име Теодул. Преминуо је у манастиру Копорин.

Наставак у следећем броју

Владимир Радосављевић