Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Жанка Стокић-легендарна глумица (1)

Несумњиво једна од највећих српских драмских уметница је Жанка Стокић. О њеном маестралном раду и таленту писано је много, али засигурно најбољи опис њене личности долази из пера позоришног критичара Душана Крунића: „Она је заносила и односила са собом у свеполетном одушевљењу и глумце на позорници и гледаоце у гледалишту. Њен незаборавни смех продоран и силан, ведар и звонак пробијао је зидове позоришта и разлегао се даље улицама града.“
Нашим читаоцима кроз овај фељтон желимо да предочимо причу о неправедно заборављеној српској глумици.

Детињство и почетак каријере

Жанка Стокић (право име Живана) је рођена 24 јануара 1887. године у Великом Градишту од оца Богосава и мајке Јулке. Отац јој је по професији био лекар, али је недуго после Жанкиног рођења преминуо. Њена мајка Јулка се након тога преудала за свештеника Александра Николајевића, познатијег као поп Санда из села Раброва код Позаревца.
У Раброву је Жанка провела најлепше дане свог детињства и ишла у школу. О детињству је Жанка касније у једном интервјуу рекла: „Волела сам да се пењем на дрвеће и да вадим птичија гнезда. Била сам страховито несташна… Када сам пошла у школу јако ме је занимало. Била сам амбициозна. Када не могу да научим брзо лекцију ја се бијем у главу и плачем.“
По завршетку четвртог разреда умире јој мајка Јулка после тешке болести, са само 28 година. Сахрањена је на сеоском гробљу. Жанка јој је касније подигла споменик.
У Раброву је остала још годину дана, а са непуних петнест година одлази у Зајечар, код ујака. Нимало одушевљен њеним присуством ујак је силом удаје за једног зајечарског кројача.
Жанка у Зајечару упознаје глумачку путујућу групу и понесена талентом успева да се запосли у њој, али је муж враћа кући. Пошто је муж константно физички малтретирао у заштиту је узима глумац Аца Гавриловић, после чега она постаје стални члан путујуће позоришне групе.
Премијерно је наступила у ов0м позоришту 1902. године у представи „Брачне ноћи“. По распаду ове позоришне групе са неколицином колега обилази војвођанске, славонске и босанске вароши. У Вараждину остварује своју прву велику улогу у престави „Нада“ играјући удовицу. Била је члан неколико позоришних група до 1907. године када добија посао у осјечком позоришту.
Ту је примећује управник Народног позоришта у Београду Милан Грол и одушевљен њеним наступом нуди јој да постане глумица у Народном позоришту. Она то прихвата и после месец дана прелази у Београд. Тада наступа период њене највеће славе.

 

Наставак у следећем броју

Будимир Кокотовић

Advertisements

27. новембра 2010. - Posted by | Број 17

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: