Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Исповести штићеника центра Црна Река (7)

Тада сам наравно мислила да је права одлука.
Продајем други стан и обоје их водим у Миклошићеву (приватну клинику) на лечење. Почиње права апстиненција и ја да се суочавам са својом болешћу и болешћу суовисника. То траје колико и боравак на клиници. Са ћерком нешто успешније – апстинира 1,5 годину, син 1 годину.
По препоруци лекара, остајем у Београду са сином, а ћерка одлази у Ваљево и о њој брине моја сестра и отац. Њено напредовање у лечењу тече боље. Ја са сином поново у проблему, исцрпљени су сви финансијски ресурси, почињем да радим по 12-13 сати дневно да би могла да платим терапију на клиници (субоxон) и наравно стан и све остало.
Он прави рецидив. Не зауставља се. Поново почињу манипулације и све остало што сам већ прошла више пута. Ћерка се у међувремену удаје за школског друга – мислили смо добар дечко, тек касније се испостави да је и он зависник.
Пакао поново почиње… Зачаран круг без светлости… Мислила сам у појединим тренуцима да губим разум, да је моја опседнутост њиховом болешћу моја жеља да их излечим, моја упорност и тврдоглавост узрок њиховог стрмоглавог пада.
Поново трагам, читам искуства других родитеља, разну литературу, више се не ослањам не неуропсихијатре и терапеуте. Преко интернета упознајем мени сада драгу особу и пријатељицу из Канаде – има сличан проблем. Прошла је пакао као и ја, поново доносим одлуку.
Остављам сина у Београду. Плаћам му станарину за један месец, обзиром да је радио то је било доста од мене и враћам се у Ваљево. Након месец дана јавља се са молбом: «Води ме где хоћеш, хоћу да се лечим, умирем!» Реаговала сам врло опрезно можда је још једна манипулација. Нема новац за пут до Ваљева, не шаљем му, нека се снађе како се сналазио за хероин. На срећу снашао се долази у Ваљево и одводим га у Центар Црна Река. Тренутно је у лозничком кампу. За две године имао је само један рецидив….Надам се и верујем…
Након свега проживљеног једино што сам сигурна, то је да родитељ мора да буде тиранин – мора да искључи емоције, да закључа срце, уколико жели да помогне. Знам да је тешко, али то је једини начин. Изгубила сам много времена, здравља и новца само зато што нисам реаговала рационално, што нисам могла да прихватим чињеницу да имам два болесника у кући, која болују од страшне болести, док нисам схватила да својом љубављу не могу да помогнем. Када сам прекинула сваки контакт, стишала срце, склонила се и препустила да одлуку донесу они, почело је да провирује светло у мој живот.

Мајка једног штићеника

Крај

Advertisements

27. новембра 2010. - Posted by | Број 17

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: