Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Нема хлеба!

Нема хлеба! Кроз целокупну историју позната је брига за храну српског домаћина. За време вожда Карађорђа Србија је извозила више него данас, после двеста година. На Немањића двору се јело из златног посуђа.
Изум западне Европе комунизам, данас замењен безбобожном западном демократијом, довео је Србију на ивицу глади. Слично је стање у Русији пре комунизма. По попису из 1904. године Русија је имала 26 милиона коња, 36 милиона рогате стоке, 52 милиона оваца и 22 милиона свиња. До 1913. године тај број се скоро удвостручио. Русија је пред Први светски рат извозила жито у све земље Европе. Хране и намирница је било веома много. Дешавало се пођеш из града у село са пет или шест рубаља (месечна радничка плата је тада била двадесет рубаља). За шест рубаља добијеш одличну чисту собу и исхрану за цео месец. Даће вам сибирске шунке, палачинке или уштипке, десет комада тврдо чуваних јаја, или порцију кајмака, топљени маслац у глиненој посуди, велики бокал млека и чаја колико желите. За време ручка износе не мање од пет јела. Скоро сва млечна и свежег меса кокошијег и гушчијег. Много прилога јелу износе, печурке, краставце, а на крају десерт јагодичасто воће купине, јагоде или малине са млеком. Ужинало се то што остане од ручка и вечерњи чај са брусницом и домаћим печењем.
Тако је било у царској Русији и у краљевини Србији. Док су људи молили за хлеб, имали су довољно, када су почели отимати хлеб од Бога и од земље и својих ближњих, гладују.
Нова идолатрија, заменила је стару. Вера у комунизам је у данашњем времену замењена вером у тзв. европске вредности. Бог је стављен у страну, прошлост се заборавља а једина вредност је огољени капитазам и безгранично стицање богатства без обзира на последице. Наши европeјци узимају све оно што је на Западу превазиђено и одбачено.
Намећу нам се обичаји тотално страни српском народу и највеће гнусобе, као што је и најављена октобарска парада хомосексуалаца. Да ли је то та хришћанска и хуманистичка Европа за чију одбрану су наши преци давали своје мученичке животе и да ли се они поносе нама? Сигурно да не. Стога није ни чудо што смо све више гладни и духовно и физички, огојени и незадовољни. Потребно нам је покајање и повратак на пут славних предака, јер једино следовањем правим вредности из прошлости можемо ићи дигнуте главе у будућност.
Цитираћу Светог владику Николаја: „Европа политички је црна магија-магија зла. То је акробатика а не етика. Нигде Христа ни у једном примеру. Христос се повукао и чека да Европа и ми са њом прођемо кроз страшну шибу Дарвина, Маркса и Ничеа и да му се покајана, дроњава, крвава и изгладнела врати као блудни син“.

Пантелија Петровић, главни и одговорни уредник

Advertisements

27. новембра 2010. - Posted by | Број 17

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: