Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Србија земља спорта и забаве

Судећи по догађајима на спортским борилиштима и забавним манифестацијама неко са стране и неупућен би могао донети закључак да је Србија успешна и срећна земља. На жалост није тако. Земља пролази кроз можда најтежу кризу у својој новијој историји. Србија је изложена великим притисцима да након одлуке Међународног суда правде у Хагу прекине легитимну борбу за Косово и Метохију и да фактички прихвати као свршену ствар насилну сецесију своје јужне покрајине. Посебно је тешко стање у економији: буџет се последњих година превасходно пуни приходима од распродаје имовине домаћих привредних и инфраструктурних капацитета, страних зајмова и пореза. Дугорочно гледано то државу води само у једном правцу а то је банкрот. Индустрија је одавно на коленима, али сада прети опасност и јединој привредној грани која скоро једина остварује суфицит у спољнотрговинској размени – пољопривреди. У позадини могуће продаје Делте – највећег трговинског ланца у земљи – крију се намере појединих западних компаније да успоставе контролу над прометом хране и прехрамбених производа у Србији. Продаја највећег трговинског ланца у Србији представља директну претњу домаћим произвођачима. Уколико нови власник уместо српских на рафове Делтиних супермаркета буде стављао пре свега робе страног порекла то ће аутоматски проузроковати процес гашења домаће производње. Али нико о овим питањима и проблемима, који имају стратешки значај за економију ове земље, не расправља ни у држави ни у медијима. Највећи број штампаних и електронских медија у Србији је, између осталог, и због тога купљен; да се народ уместо питања која су од суштинског значаја, бави баналним и испразним дијалозима из „Фарме“ и „Великог брата“. Мора се једино признати, независно од асоцијација на Орвела, да је име „Фарма“, можда несвесно, али суштински добро одабрано, јер ова емисија, и учеснике и гледаоце заиста, уместо ка Небеском води ка животињском царству. Док су суверенитет и територијални интегритет земље најозбиљније нападнути, за то време у Србији – као што каже Бора Ђорђевић у песми „Баба Јула“: „Док по земљи свашта раде на те-ве-у лимунаде“ – спорт и забава. Заиста многи наши спортисти су примерени младићи и девојке, добре патриоте, и њихови успеси представљају несумњиву промоцију земље у иностранству. Али не може да сваки телевизијски дневник у овој земљи почиње у најави шта су тог дана урадили Новак Ђоковић, Јелена Јанковић и Ана Ивановић. Није то најважнија ствар за ову земљу. Многи млади и стари гледају до зоре преносе са светских тениских турнира. Пошто ништа не раде. Јесте важно, али не и најважније, да српски фудбалски првак победи домаћина у Бриселу, седишту ЕУ. Али, част момцима и тренеру, и то је остварено уз директну Божију интервенцију. Како другачије објаснити да су тројица од укупно пет професионалних играча Андерлехта приликом извођење пенала подигли лопту 6-7 метара увис као да су гађали оквир рагби а не фудбалског кола. Али ми на жалост ни видимо и не слушамо Божије знаке и опомене. За ЕXIT, који као и друге велике фестивале, дотира држава и где се међу окупљеном младом популацијом дистрибуира огромна количина наркотика, само ћу рећи да није излаз.
Гуча је некада била национални а данас је интернационални фестивал. Наравно, добро је да са нашом аутентичном културом буду упознати и други, али није добро што је овогодишњи фестивал одржан у време поста. Црква је деценијама водила тешку борбу да се Сабор трубача помери пре Госпојинског поста. Тек је успела после 2000. године, захваљујући тадашњем председнику Општине Лучани Радовану Илићу, који је, то треба истаћи јер није типично, дошао из Демократске странке. Из тешко схватљивих разлога ове године је направљен корак уназад и фестивал у Гучи, као и Beer fest, одржани су у време поста. У туристичким водичима Европе Београд је означен као најбоље место за целовечерњу забаву.
Да резимирам: спортске победе које су само игра, постале су нека врста компензације за поразе који су стварни. А забава замена за реалност односно жалост, јер стање нације јесте жалосно. Даклe драга браћо, да се забавимо, боље рећи позабавимо пре свега нашим јадом, стањем нације и стањем сваког од нас. Није овде проблем само власти – и није овај текст уперен само против званичног естаблишмента – него и опозиције и читавог нашeг народа. Значи да се потрудимо колико можемо, да се покајемо, да мењамо себе набоље а тако и стање у нашој држави. Стога на крају све читаоце драгог ми „Гласа са Цера“ поздрављам речима светог владике Николаја: „Остајте ми браћо здраво и чините што је Богу право, мир и радост по Србији нека буја, нек се свуда чује Алилуја!“

Слободан Ерић, главни и одговорни уредник листа „Геополитика“

Advertisements

27. новембра 2010. - Posted by | Број 17

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: