Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Богојављење

Јовањски мраз. Дрво и камен пуца.
Крај обала залеђене Колубаре
чекају људи, деца, жене старе,
да под пробијеним ледом засветлуца,

Лик Божији топлији од сунца
у леденом виру воду да озари.
Месец слеђен више не крстари.
Слеђене звезде. Дрво и камен пуца.

Бог се човеку увек јавља у поноћ.
Сад ће, само што није, ближи се поноћ.
И Божије лице светло у виру сину.

Само га два не опазише човека.
Један оде кући. Други оста да чека,
гледајући час у воду, час у висину.

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

Advertisements

22. јануара 2011. - Posted by | Број 18

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: