Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Парада

Заврши се и та фамозна геј парада. После неколико сати крша, лома и промовисања „загарантованих људских права“ Београд се вратио нормалном животу. Те вечери и противници и подржаваоци параде погледали су у свој новчаник и схватили да у њему нема ништа. Вратили су се својим ТВ пријемницима и наставили са посматрањем чудног света и са једне и са друге стране. Ваљда ће их њихови слаткоречиви говори нахранити.
Кренећу редом. Шта су хомосексуалци добили овом парадом? Апсолутно ништа! Добила су тзв. квир удружења и њихове вође бесплатни публицитет и евентуално неку већу дневницу. Шта је значило осталим хомосексуалцима петнаест минута шетње у својеврсном карантину окруженом са неколико хиљада полицијаца где нису могли да их виде ни врапци на гранама а камоли народ? Опет ништа. Да ли ће сутра јавно на улицама Београда моћи да покажу своју сексуалну опредељеност. Неће. Најсмешније у свему овоме је назив манифестације, па ваљда се боре за нека своја права, а не показују своју војну надмоћ као на војним парадама. Већина грађана ове земље нема ништа против људи са хомосексуалним опредељењем. Нисам чуо да је неко до сада провалио у стан неког хомосекуалца и претукао га за оно што он ради у свом дому. То је његова приватна ствар и његов слободан избор. Нешто сасвим друго је наметање хомосексуализма кроз подршку осиромашене државе. Како студенту који је дао услов за наредну годину факултета објаснити да држава има милионе за финансирање шетње неколико људи а не за његову школарину. Никако.
Још је гори покушај пропагирања хомосексуалности у личности наказног македонског транвестита Бокија 13 или кроз ставове неталентоване силиконске турбо-фолк певачице Јелене Карлеуше. Оваквим глупим потезима хомосексуалци неће добити ништа осим гађења највећег дела српске популације.
А сад о другој страни. „Породична шетња“ показала је шта грађани Србије мисле о паради. Међутим ни то није значило ништа државним властима да параду одложе. Људи изреволтирани својим социјалним стањем кренули су да параду зауставе.
Пролазећи улицама Београда тог послеподнева запитао сам се да ли полупана канта за смеће спречава одржавање параде хомосексуалаца? Исто тако да ли је појединац који је ту канту полупао свестан да су се паре за куповину нове канте могле паре уложити у подизање новог вртића. Да ли је крађа „Најк“ патика национализам? Није! Могу ли нарко-дилери бити национални хероји? Не могу! Наравно да је међу противницима параде било много добрих људи који све то нису радили али је лицемерје покушавати исправити хомосексуалце а не очистити коров у својим редовима. Српска црква је осудила хомосексуализам а није педофилију у својим редовима, а мноштво хомосексуалаца се крије иза мантије. Ја знам за барем њих десетак.
Враћамо се на причу са почетка редова о човеку са празним новчаником. Шта њему у овом општем лудилу значи и једна и друга страна. Апсолутно ништа. Згађен је и хомосексуалцима и националистима. За њега су сви исти док му деца гладују.

 

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

23. јануара 2011. - Posted by | Број 18

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: