Православни устанак

Поштовани читаоци,
Са подељеним осећањем радости и туге стављамо пред вас овај број часописа. Вишегодиши труд нашега братства крунисан је завршетком радова на прелепом храму посвећеном Св. цару Николају и његовој мученичкој породици. Поред храма изграђени су и пратећи објекти потребни за рад нашега Центра које смо планирали још од оснивања 2002. године. Задовољство нас испуњава што смо градећи ове објекте ми из домовине и расејања, духовно се сабрали и сјединили са вером у Христа и Православље. Сложни смо у мишљењу да наш Центар у времену пред нама може дати велики допринос на духовном и националном плану. Радује нас и то што нам се јављају нова лица са подршком и жељом да нам се придруже; све их очекујемо, а потрудићемо се да се боље медијски представимо (за шта до сада нисмо имали довољно времена и могућности).
Истовремено нас испуњава туга и забринутост за стање у нашој цркви. Када смо очекивали да после крвавог рата и страдања, тешке економске кризе и страшног притиска светских моћника, да се сложимо у несрећи и молитивено предамо Господу све недаће, ми их решавамо свађама и поделама. Невероватно је за шта се међусобно оптужују поједине владике и свештеници, а стално нам се сервирају саблазни од људи из наше цркве. Многи нам се јављају са намером да то објављујемо, сматрајући да јавност треба да зна шта ради добар део свештеника и владика.
Ми апелујемо на званичнике наше цркве да крену и позову народ на саборе да се заједно исповедимо, покајемо и сложимо. Народ ће истинске пастире препознати и подржати. А ове друге ће народ од себе одбацити чак и ако их било ко други подржи.
Запрепашћује нас чињеница да је Св. архијерски Сабор СПЦ рашчинио владику Артемија и да се врши протеривање његовог монаштва, тог истог монаштва коме смо последњих двадесет година хрлили на духовне савете и поуке. Свима нам је позната бројност, уређење и поредак манастира у Рашко-призренској епархији за време владике Артемије. После годину дана од упокојења патријарха Павла враћамо се расколима и размирица против којих је вођена борба двадесет година.
Чињеница је да смо духовно пали и да све што нам се догађа је последица греха, а свеопште покајање и православни устанак треба да се догоди у српском народу и тако ћемо решити проблеме који притискају нашу нацију која буквално издише.
Противника и непријатеља је превише међу нама и око нас али нека нам увек у мислима буду речи Св. руског кнеза Александра Невског: “Браћо нас је мало, а непријатељ је јак, но није Бог у сили већ у истини. Не бојте се многобројности непријатеља, зато што је са нама Бог.“

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ, главни и одговорни уредник