Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Толстојев гроф Вронски у Србији

Генерације и генерације Срба читале су дела маесталног руског писца Лава Николаљевича Толстоја. Ретко ко није прочитао његово најпознатије дело „Ана Карењина“. Ипак за највећу везу између овог романа и Србије зна мали број људи.
У срцу Србије, неколико километара од Алексинца налази се село Горњи Адровац у којем се налази црква Свете Тројице, у народу познатија као „руска црква“. У њеној порти налази се спомен обележје погунулог руског пуковника Николаја Рајевског. Све би то било прилично једноставно, ако би се превидела чињеница да је пуковник Рајевски Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у делу „Ана Карењина“.
Николај III Рајевски потиче из угледне руске породице. Његов деда Николај I Рајевски прослављени је херој рата против Наполеона, кога је Толстој описао у свом делу „Рат и мир“. Бака Николаја Рајевског је унука чувеног руског научника Ломоносова по коме Московски Универзитет и данас носи име. Николај Рајевски је студирао Физичко-математички факултет у Москви, али га је више занимала војничка каријера, као и његовог деду. Говорио је немачки, француски, енглески и српски језик. Занимала га је историја, а посебно она словенских народа.
Војну каријеру је започео у Гардијском пуку, да би потом отишао на ратиште у Узбекистан. Године 1876. долази у Србија са руским добровољцима и учествује у српско-турском рату. Распоређен је на прву линију фронта Алексиначког ратишта.
Те године на Алексиначком ратишту гине се на обе стране. Српско руководство је уверено да ће исход овога рата одлучити судбину Србије. Турци имају бројчанију војску, али је морал код српских војника много већи. Средишња битка је била 20. августа 1876. године. Турски војници гађају српске положаје артиљеријским оружјем и усмрћују доста српских војника. Међу њима је и пуковник Рајевски. По предању последње речи пред бој су му биле: „Ако погинем, тело ми пренесите у Русији, а срце оставите у Србији“.
Војници га сахрањују у оближњем манастиру Светог Романа, да би доције његова мајка Ана Михајлова тело пренела у Русију. Постоји предање да му је срце остало сахрањено у манастиру Св. Романа. Занимљив је податак да је преносу тела пуковника Рајевског присуствовао и сам кнез Милан Обреновић. Мајка је његово тело сахранила у селу Рузмовска у Украјини.
Убрзо на месту погибије Рајевског, грофица Марија Рајевска сестра Николајевог брата Михаила, подиже цркву Свете Тројице, која је идентична копија цркве из Украјине у којој је Николај крштен. Земљиште за цркву од околних житеља купила је краљица Наталија Обреновић. Фрескописана је са ликовима српских и руских светитеља од којих се истичу фреске Св. Александра Невског и Св. Саве. Поред цркве је спомен обележје на коме пише: „Руски пуковник Никола Рајевски у борби са Турцима погибе на овом месту 20. августа 1876. године.“ Поред цркве подигнута је школа и посађен дрворед са липама.
Лик Николаја Рајевског и његов живот инспирисао је многе уметнике. Њему у част познати руски композитор Петар Иљич Чајковски је написао „Српско-руски марш. Толстоју је као инспирација за ликове Ане Карењине и грофа Вронског послужио пуковник Николај Рајевски.
За време комунистичке власти у Србији прича о грофу Рајевском је забрањена, а црква је била затворена. Прву литургију после 1945. године служио је покојни патријарх Павле са руским свештенством. Литургији су присуствовале угледне званице из Србије и Русије, као и потомци породице Рајевски. Том приликом патријарх Павле је рекао: „Ми смо захвални Русији која је одгајила хероја који је погинуо за нашу слободу, слободу своје браће по вери и крви“.
И дан-данас поред спомен места погибије пуковника Рајевског млади остављају руже као спомен на трагичну љубав Николаја Рајевског (грофа Вронског) и Ане Карењине. Службе Божије се у овом храму обављају неколико пута годишње.

ИВАН ГРБИЋ

Advertisements

4. фебруара 2011. - Posted by | Број 19

3 коментара »

  1. Диван текст. Ево мали прилог:http://youtu.be/Ums9BRl7k-o

    Коментар од учитељ Топлица | 27. марта 2013. | Одговор

  2. Ко је ово написао! Ниеје Александровац него Алексинац. Писац ових редова би требао мало боље да се припреми за писање штива са историјском грађом.

    Коментар од Славиша Милојковић | 21. јануара 2014. | Одговор

    • Потпис аутора је дат на крају текста. Немате потребе за прозивањем. Словна грешка ће бити исправљена.

      Срдачан поздрав
      уредништво сајта

      Коментар од glassacera | 3. фебруара 2014. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: