Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Капела Св. цару Николају

После бољшевичке револуције у избеглиштву се нашло поред великог броја присталица монархије и велики број руских архијереја и свештенства Московске патријаршије. Митрополит Антоније (Храповицки), који се у време кримске евакуације нашао у Цариграду, основао је тамо са другим избеглим архијерејима привремену Високу црквену управу, да би потом од патријарха српског Димитрија (Павловића) добио позив да дође у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве на челу са патријархом Димитријем учинио је тада дело без преседана у дотадашњој историји Цркве, дозволивши да на територији сопствене јурисдикције самостално постојање и унутрашњу управу овог дела Руске цркве. У Сремским Карловцима, године 1921, одржан је такозвани „Синод у изгнанству“ или „Карловачки Синод“, где су избегли руски архијереји установили привремени Синод, признали јурисдикцију московског патријарха Тихона и изабрали и поставили председника Синода, Митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког).

Избегли Руси су се настанили заједно са својим архијерејима и свештенством највише на територији Војводине, у већим градовима и местима Срема, Бачке и Баната, где су наставили свој духовани и световни живот.

Велика и јака руска емиграција настанила се у Панчеву, месту неделако од Београда, и у околним банатским селима. Одмах након оснивања Санаторијума у Панчеву, руска емиграција од својих средстава уређују и цркву, у самој згради Санаторијума. Капела је била посвећена Св. Николају Мирликијском, а велики ктитор је био доктор Левицки, а Синод је поставио протојереја Петра Голубјатникова за свештенослужитеља.

У Панчеву су између два рата у канонске посете долазили у више наврата, митрополит Антоније (Храповицки), митрополит Анастасије (Грибановски), архиепископ Гермоген  и епископ курски Теофан, који је Панчеву донео чудотворну икону Богородице Корено-Курске, познатију као „Знамење“ на поклоњење. Такође у Панчеву је живео до свог упокојења Архиепископ чељабински и новотроицки Гаврил (Чепур).

На месном гробљу у Панчеву сахрањено је на стотине Руса, тачније око 1 100 руских емиграната, тако да се почетком тридесетих година прошлог века, јавила потреба за подизање руског храма. Године 1930, оформљена је Одбор за изградњу руске Спомен – капеле Св. Цару мученику Николају II Романову. Високи покровитељ Одбора за изградњу Спомен – капеле био је Његова Светост патријарх српски Варнава (Росић), а почасни члан Митрополит Антоније(Храповицки). Одбор је прихватио пројекат руског архитекте Ивана Афанасијевича Рике, из Београда. Архитекта Иван Афанасијевич Рик, рођен је 1888. године у Полтави, дипломирао је на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Године 1940. заједно са својим блиским сарадником и пријатељем В.Ф. Баумгартеном пројектује Хипотекарну банку у Панчеву, као и многе друге зграде у Краљевини Југославији.

Године 1934. Одбор за изградњу Спомен – капеле Св. цара мученика Николаја, штампа Руско – југословенски алманах, који је уредио проф. др Владимир Мошин, „у нади да ће сваки његов примерак послужити као цигла са градњу овог храма“. Исте године, Сенат града Панчева одбрио је Одбору за подизање ове спомен – капеле новчану помоћ од 10.000 динара. Одбор је имао такође велику подршку Српске православне Епархије банатке као и њеног првог архијереја Епископа др Георгија (Летића).

Нажалост, иако великим трудом и скромним новчаним донацијама, Спомен – капела Св. Цару мученику Николају II Романову у Панчеву, никада није сазидана. Данас је од свега сачуван само цртеж планираног спољашњег изгледа капеле. Захваљујући госпођи Несиби Палибрк – Секулић из Панчева, и њеном веома важном делу Руске избеглице у Панчеву 1919 – 1941. јавност нашег доба сазнала је о великој љубави Руског и Српског народа које је требало да се уједини у делу Спомен – капеле Св. Цару мученику Николају II Романову у Панчеву.

 

БУДИМИР КОКОТОВИЋ

Advertisements

5. фебруара 2011. - Posted by | Број 19

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: