Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Санкт Петербург, бисер царске Русије

Једини начин да се упозна историјски, аристократски, царски и духовни центар Русије јесте посета руској севереној престоници, Санкт Петербургу. Москва је административни центар Русије, али са убрзаном транзицијом, новопеченим тајкунима и бизнисменима и лаганим претварењем у град сличан Њујорку, почиње да бледи мишљење о руском народу, који већи део становника земаљске кугле има. Санкт Петербург је сушта супротност свему овоме. Градско језгро су и даље зграде подигнуте вековима раније. Строги су правилници о градњи и није могуће било какво рушење амбијенталне целине. Становници града су поносни на своју историју, духовност и аристократски дух који овде постоји.
Захваљујући љубазности мог руског домаћина Јурија, своју посету овом граду сам отпочео обиласком централног градског језгра. А шта би друго почетак био него величанствени Дворски трг. Са познатог бронзаног коњаника, посматра нас лик оснивача града цара Петра Великог. Велика је заблуда да је по њему град добио име, већ је то било по апостолу Петру.
Прва грађевина подигнута у граду је Петропавловска тврђава. Намењена је за одбрану од Швеђана, али никада није коришћена. У склопу ње налази се црква посвећена Св. Петру и Павлу. На врху њеног златног торња високог преко 100 метара налази се фигура анђела.
Прекрасно уређену цркву свакодневно посећују хиљаде људе. У њеној крипти налази се гробница свих владара из царске лозе Романов. Ту су сахрањени и посмртни остаци Светог цара Николаја Романова и његове породице.
На Исакијевском тргу налази се храм посвећен Св. Исаку, а поред њега се налази споменик цару Николају I Романову. Овај храм има највећу куполу на свету, а може да прими око 10.000 верника. Дозвољено је попети се на платформу која окружује куполу високу преко 100 метара са које се пружа предиван поглед на град. Пројектовао ју је француски архитекта а градња је трајала четрдесет година.
У центаралном градском језгру налази се и Казански сабор. Изглед ове цркве је инспирисан базиликом Св. Петра у Риму. Изграђена је са намером да буде највећа православна црква у Русији. Након победе над Наполеоном постаје споменик руске победе над Французима. У њој је сахрањен чувени руски војсковођа маршал Кутузов. Совјети је по доласку на власт претварају у музеј. Деведесетих година је враћена Руској цркви. У овом храму чува се чудотворна икона Казанске Богородице која по предању чува овај град од најезде туђинаца.
У близини Исакијевског трга налази се чувена гостионица „Англетар“ из 1912. године у којој су боравили највећи руски песници, писци и уметници. Ипак најпознатија је по соби пет у којој је живот трагично окончао песник Сергеј Јесењин.
Настављајући даље, могуће је посетити Музеј руске књижевности-Пушкински дом, Музеј Достојевски, Универзитетски кеј и зграду Адмиралата која је типичан пример градње у царској Русији. Усидрен је и брод „Аурора“ који је познат по догајима у бољшевичкој револуцији.
Велика је штета ако се при боравку у Санкт Петербургу не упозна са духом града. Мој стрпљиви водич Јуриј ми је рецитовао стихове Пушкина на руском испред његовог споменика, а ја сам замишљао да су улицама којима сада пролазим ходали највећи умови света Пушкин, Достојевски, Љермонтов, Мандељштамп, Гогољ… У овом граду су рођени и завршили Правни факултет сигурно данас најпознатији Руси Владимир Путин и Дмитриј Медведов.
Нева је залеђена. По речима домаћина процес залеђивања почиње у новембру, а лед се отапа тек у марту. Замишљам како је изгледало бацање тела мистериозног монаха Григорија Распућина у Неву. На тај догађај подсећа стална музејска поставка у палати Јусопов. Она је једна од ретких преосталих аристократских палата у Санкт Петербургу. У овој кући је и Распућин убијен. По предању млади гроф Јусупов је прво покушао да га отрује, али када отров није деловао неколико пута је револвером пуцао на њега, да би на крају био бачен са моста у Неву. У Русији је и даље Распућин контраверзна личност и мишљења о њему су подељена.
Обилазак Санкт Петербурга је незамислив без посете једном од највећих и најцењених светских музеја. У питању је Ермитаж који се налази у склопу Зимског дворца. Ермитаж је француска реч и у преводу значи усамљено место. Оснивач музеја је царица Катарина која је 1764. године купила преко двеста слика и формирала прву колекцију. У музеју се чувају оригинална дела Леонарда Да Винчија, Рафаела, Тицијана, Каравађа, Ел Грека, Рембранта, Рубенса, Монеа, Пикаса и других. Музеј има преко три милиона експоната и шесто одаја. Због огромног значаја за светску културу под заштитом је Унеска. Приликом обиласка музеја кустос нам је изнео невероватан податак. Ако би се посетилац задржао испред сваког експоната само по минут, за разледање целокупног фонда овог невероватног музеја било би потребно дванаест година.
Посета Царском селу је немогућа без фасцинације детаљима сједињених у савршеном складу. Невероватни уметнички радови, осликане таванице, позлаћене дворане у којима су одржавани балови. Раскош каква вероватно не постоји нигде више у свету. Фасада зграда у Царском селу је урађена у предивном тоналитету плаве и беле боје са златним орнаментима. У појединим просторијама трпезе су постављене као да још увек чекају своје госте.
Следећа дестинација је Петерхоф невероватни музеј на отвореном са сигурно најлепшим комплексом фонатана на свету. Нажалост због зиме фонтане нису радиле тако да сам остао ускраћен за овај доживљај. Комплексом доминира Самсон који је савладао лава. Руси су веома поносни на ово благо а током Другом светског рата спасили су га тако што су делове фонтана закопали у земљи или транспортовали у Сибир.
Најпознатија црква у Санкт Петербургу је храм Спаса на крви. Посвећена је Васкрењу Христовом а налази се на месту где је убијен руски цар Александар II. Омиљена је црква свих становника Санкт Петербурга. Саграђена је у руском стилу и слична је цркви Св. Василија Блаженог у Москви, па је неупућени често мешају. Унутрашњост цркве је декорисана прелепим мозаицима који су недавно рестаурисани. Поглед на пет купола цркве никога неће оставити равнодушним, поготово ноћу јер је прелепо осветљена.
Најпознатија улица у граду је Невски проспект која је добила име по руском националном хероју Св. Александру Невском. Улица је невероватне дужине и ширине и по лепоти оставља без даха. У њеном склопу налазе се безбројне сувенарнице, ресторани, кафићи, бутици и десетине других радњих. На ову улицу се наставља Суворовски булевар назван по великом војсковођи Александру Суворову. Пажњу треба обратити на цене које су знатно веће од оних у Србији.
За превоз по граду најбоље је користити метро. Могућа је куповина карата за више вожњи. Ред вожње се строго поштује. Станице метроа су права уметничка ремек дела са предивно декорисаним плафонима који су често и позлаћени.
Зграде подигнуте у време Совјетског Савеза неодољиво подсећају на оне на Новом Београду. У периоду саобраћајног шпица гужве су огромне.
Посетити Санкт Петербург за готово све посетиоце представља остављење дела душе у њему. Вероватно су ретки они који не пожеле да га поново посете. Он вас плени својом раскошношћу, аристократским духом, богатом историјом и топлом добродошлицом за све госте. Ако желите да осетите прави дух Русије најбоље решење је: дођите у Санкт Петербург.

Географски положај и становништво

 

Санкт Петербуг је најсевернији од свих великих градова света. Налази се на обали реке Неве и многобројних острва делте. У граду тренутно има око 42 острва, а саграђен је на два до четири метра метра надморске висине. Управо због тога честе су поплаве које понекад изазивају катастрофалне последице. Река Нева је широка око 600 метара а њен ток кроз град износи 28 километара. Поједини делови Санкт Петербурга су загађени због индустијализације а вода је лошег квалитета.
Временске прилике у Санкт Петербургу су веома варљиве. Лета су кратка, док су зиме дуге и хладне. Просечна летња температура је око 22 степена док се зими температуре спуштају и до -35 степени. У току летње дугодневнице ноћи нису сасвим тамне, а тај период се популарно назива „беле ноћи“.
Становништво Санкт Петербурга је током историје варирало. Око 1900. град је имао око 1.500.000 становника, 1944. је имао 2.559.000, док Санкт Петербург по подацима из последњег пописа из 2009. године има 4.581.854 становника. Данас град претежно насељавају Руси, док су од мањина присутни Јевреји, Украјинци, Белоруси и припадници различитих кавкаских народа.

Историја (Царски период)

 

Територију данашњег Санкт Петербурга пре изградње града насељавала су финско-угарска племена. По предању на идеју да се овде подигне град дошао је цар Петар Велики. Овај део Русије био је веома значајан из два разлога. Први је близина Финског мора и река што би олакшало транспорт робе, а други је близина западне Европе пошто је цар Петар желео да модернизује Русију.
Градња је почета 1706. Сведочанство колико је цар Петар желео да се овај град подигне је била забрана грађевинских радова са каменом у Русији, осим овде. Доста кметова који су принудно доведени за изградњу су умрли. Величанствени град је ницао а у њега су се досељавали први становници.
Наредбом цара Петра сво племство је морало да се пресели у Санкт Петербург. Године 1714. Санкт Петербург је имао око 50.000 становника, док је 1710. проглашен за престоницу Русије.
После смрти цара Петра Великог код руских владара опао је ентузијазам за овај град тако да је престоница поново постала Москва. Санкт Петербург је поново постао престоница за време царице Ане која је најзаслужнија за данашњи изглед града.
Њене наследнице на трону руског царства царице Јелисавета и Екатарина II су у Санкт Петербург довеле много уметника и занатлија, док је царица Екатарина у граду подигла најзнаменитије културне објекте.
Као административни центар Русије у њему су одиграни највећи догађаји руске историје као што су устанак Декабриста, убиство цара Александра II и Октобарска револуција.

 

Историја (Совјетски период и данас)


По доласку бољшевика на власт престоница се сели у Москви и многи становници га напуштају. У граду владају хаос, глад и болести.
Током међуратног периода комунистичка власт је желела да се маргинализује улога овога града а у плану је било чак и измештање центра, да би се нови град направио по социјалистичком моделу. Санкт Петербург је добио ново име Лењинград.
Током Другог светског рата Лењинград је био под опсадом три године од стране Немаца. Никада није покушано освајање града, али у нехуманој и геноцидној опсади по процени је страдало око два милиона Руса. Град је ослобођен 1944. године.
У послератном периоду обнова града постаје политичко питање и убрзано се граде стамбене четврти и обнавља се старо градско језгро.
После распада СССР граду се враћа старо име Санкт Петербург. Године 2003. почело је обележавање 300 година Санкт Петербурга и од тада траје опсежна реконструкција старих грађевина. Санкт Петербург поново добија стари сјај.

Култура

 

Санкт Петербург је познат као град културе и уметности. У граду тренутно постоји преко четрдесет позоришта. Најпознатије је Марински театар у чијем склопу ради и надалеко чувени Кирилов балет. Познат је и Александриновски театар. У граду су живели најчувенији светски композитори као што су Глинка, Мусоргски, Чајковски и Стравински. Овај град је чувен и по балетској уметности а у њему се налази најпознатија балетска школа на свету- академија Ваганова.
Овај град у свету су прославили и шаховски велемајстори као што су Борис Спаски или Анатониј Карпов.
У граду се налази неколико великих библиотека. Највећа је Национална библитека Русије са 30 милиона дела на преко 85 језика. Друга по величини је Библиотека Академије наука са 17 милиона књига, а трећа је Пушкинова библитека. У граду су живели и стварали највећи руски књижевници: Александар Пушкин, Фјодор Достојевски, Николај Гогољ, Ана Ахматова, Александар Блок и Јосиф Бродски.
Архитектура је веома раскошна. Град има огроман број прелепих здања које су подизали руски цареви. Санкт Петербург тренутно има 250 музеја и 4000 заштићених споменика историје и културе.

ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ

Advertisements

5. фебруара 2011. - Posted by | Број 19

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: