Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Трећи Рим

Поштовани читаоци,
Некада давно у једној породици, било је доста деце. Садашње генерације мало знају о заједничком пореклу и сродству које имамо, што нас само по себи логично опредељује на већу међусобну сарадњу, него са другим народима, који нам нису у сродству. Не знамо довољно о заједничком животу ни сад ни пре, ни како се, ни где се, ко од нас населио.
Ми смо остали на простору где су нам суседи други народи са другом вером и културом. Можда смо највише од наше фамилије страдали, али смо сачували име, образ и веру.
Време у којем живимо одликује одрицање од свега за шта смо дали велику жртву кроз наше постојање. Нуди нам се нова неприродна заједница, нова вера и нови поредак.
Драги читаоци, претпостављате да симболично мислим на Србију и на нашу браћу Словене. Нас одликује иста вера, сличан језик, култура и генетски код. У овом времену глобализације и покушаја Новог светског поретка да уништи духовност, корене и културу народа као што смо ми, морамо се удружити и сарађивати на сваком пољу. Уколико се ово не деси, прогутаће нас тама глобализма и изгубићемо свако национално обележје.
Готово све очи у Србији су упрте у братску Русију. Ми смо свесни да не можемо парирати светским силама, али Русија која је у економском, друштвеном, културном, војном и политичком смислу једна од највећих сила света, може нам пружањем своје руке, помоћи да доживимо светлију будућност.
Погрешно је мишљење да нам Русија може помоћи само на економском пољу. Она нам је у сваком смислу тако блиска и драга. Колико је јак њен утицај говори и чињеница да светски моћници заједно са њиховим српским експозитурама покушавају да нас одвоје.
Схватајући да по речима песника Тјутчева нико:
„Умом Русију не докучи,
Нити аршином општим не схвати:
Русија сија сјајем друкчијим-
У њу се само може веровати.“
Ми смо овај број у потпуности посветили заједничким духовним, друштвеним, историјским и културним везима. Не желимо да то остане само на папиру, већ и да се потврди делима. У нашем Центру подигнут је храм Св. цару Николају који постаје спона два братска нaрода.
Прави пример љубави српског и руског народа је подвиг монахиња из Ново-Тихвинског манастира из Екатеринбурга, које су посетивши српске манастире на Косову и Метохији биле одушевљене српским народом и погођене неправдом светских моћника. Вративши се у Русију, одлучиле су да као вид духовне подршке нашем народу на чистом српском језику објаве најлепше српске песме (цд се може преслушати на сајту www.sestry.ru). Са жељом да оваквих примера буде што више, желимо вам све најбоље.

ПАНТЕЛИЈА ПЕТРОВИЋ, главни и одговорни уредник

Advertisements

5. фебруара 2011. - Posted by | Број 19

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: