Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Хероина Дарја Александрова (2)

После неколико дана, чули смо, да је Дарја одатле отишла на Гучево, где је од аустријске гранате погинула, но кога дана и код које јединице нисмо сазнали.
Изнео сам све што знам о овој великој Рускињи и остаје ми само још да наведем изводе из званичних релација у којима је њена храброст истакнута:
Командант Дринског Коњичког дивизиона II позива, у својој релацији под О. Бр. 194 од 10 септембра 1914. године о борбама 31. августа, 1. и 2. септембра 1914. године код аде Курјачице, поменуо је Дарју овим речима: „Као заступник Команданта одсека нарочито морам по дужности истаћи ретко пожртвовање, храброст и најсавесније вршење своје дужности према рањеницима за све време борбе и дању и ноћу, врло често у киши куршума непосредно иза I борбеног реда – добровољне милосрдне сестре Дарје Александровне из Петрограда, која је сама лично превила преко 120 рањеника.
За све своје заслуге, милосрдна сестра Александровна заслужује највеће ратно одликовање.”
А у релацији команда десног одсека (О. бр. 1205 V пешадијског пука II позива од 5. фебруара 1915. године) стоји за Дарју ово:
„Нарочито истичем случај особите енергије, храбрости, пожртвовања и осећања према рањеницима милосрдне сестре Дарје Александровне из Петрограда, која је од 1. септембра у јутру па до часа повлаче непосредно позади стрељачког строја и дању и ноћу превијала рањенике на отвореном простору и без икаквог заклона. Само 1. септембра по подне ова милосрдна сестра превила је 90 наших рањеника.“
Неустрашивој сестри нашој, кћери царске Русије, нека је светао и вечан помен међу Србима! Слава Дарји Александровној!“
*
Дарја Алексанровна је погинула на Гучеву у рану јесен 1914. године. Пуних 55 дана успевала је српска војска да задржи неупоредиво бројнију и боље наоружану аусто-угарску војску на падинама Гучева. Ровови непријатеља били су удаљени свега десетак метара. Гинуло се у непрекидним јуришима и контранападима, од артиљеријске и ракетне ватре, од болести и глади. У рововима и земуницама, под земљом, скоро два месеца издржала је српска војска. Често су им снагу давали гуслари певајући јуначке песме. На истуреном положају коте 708 Еминове воде, међу борцима VI прекобројног пука био је гуслар Перун Перуновић. Гуслао је у рову у тренуцима нејжешће битке. Његов глас и крик гусала мешао се са пушчаном паљбом. Нестваран призор и јунаштво. Дарја је превијала рањенике прелазећи из рова у ров. Изгледало је као да је метак неће. Оно мало завоја што је имала користила је само за најтеже рањенике, а доброту и милосрдност давала је свима. А онда је непријатељска граната убила болничарку Дарју Алексадровну. Сахрањена је у заједничкој костурници аустроугарских и српских војника на Гучеву. Народ Јадра је 1929. године подигао споменик изгинулим јунацима на коме су уклесани стихови:
„Благо оном ко довијека живи
Имао се рашта и родити.“

 

Крај

ЗОРАН ТЕШИЋ

 

Дарја Александровна


Бој се бије, срца горе жива
Дршће искра у блиставом оку
На Гучеву црну и високу
Дрином изнад зазлателих њива
Бол врхуни и бол се прелива
Тешким муком, претећким јауком
А Дарја нас помилује руком
Ране веће и тежи и жали
„Кад би знали Руси, кад би знали…“

Прска земља и небо се цепа
Док у ватри Дарја стоји смело
И рањену кад привије чело
Шапат чује: „Хвала душо лепа!“
Сестро драга из пространих степа
Друго нежна из крви и бола
Ране наше, ране без пребола
И ти паде где су и сви пали
„Кад би знали Руси, кад би знали…“

Сад Гучевом у вечери касне
Кад се распе злато у месеца
Сама Дарја по горама јеца
Туже, туже, јадованке гласне
Док вечерња зубља не угасне
Нигде јава са ведрих висина
Слукти само заробљена Дрина
И разбоји пусти не остали!
„Кад би знали Руси, кад би знали…“

 

НАРОДНА ПЕСМА

Advertisements

5. фебруара 2011. - Posted by | Број 19

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: