Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Ноћ

Под сводом небеске душе,
где дубина скраћује даљину,
облаци тешки су стигли,
спутани својом множином.

И боје се смираја дана и ноћне таме,
што гута облаке многе,
јер ноћ је увек тиха
тишину носи са собом.

А веран је пријатељ она
тиховање препоручује своје
јер одрази душе и мисли тада се више чују,
у црној одежди раскоши.

Бденије на место глувога доба,
где месец звезде ко свеће води,
да осветле путеве у мраку,
да кораке лакше скроји,
и сачека сунце у зору да нови дан понуди.

 

ЉИЉАНА ВЕЉКОВИЋ, манастир Чокешина

Advertisements

27. марта 2011. - Posted by | Број 20, Поезија

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: