Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Пророк

Пун духовне ја лутах жеђи
Пустињом што мрачна је била
И серафим се са шест крила
Указа мени на размеђи.
Он прстом лаким као сан
Зеница мојих косну дан,
Видовитост му прену зене
Ко у орлице преплашене.
Мога се уха косну он
И испуни га шум и звон;
Трептање чух у небу сила,
И анђеоских крила лет,
Немани морских скривен свет
И клијање под земљом жила.
Он промиче кроз моје усне,
И језика мог грехе гнусне,
Сву брбљивост и подлост смрви.
И тада жалац мудре змије
У обамрла уста ми је
Ринуо руком пуном крви.
И зарио у груди мач
И устраптало срце трго,
И шишку пламену уз плач
У отворене груди врго,
Ко труп у пустињи сам пао
И Бога глас је мене звао:
“Пророче устај, мотри, внемљи,
Испуњен мојом вољом буди,
И ходећи по мору, земљи,
Речима жези срца људи.“

АЛЕКСАНДАР С. ПУШКИН

Advertisements

27. марта 2011. - Posted by | Број 20, Поезија

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: