Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Манастир Бездин

„Пут раван крај равних храстових шума. Дивље пловке лете и чапље, облаци комараца титрају у ваздуху, јастреби круже… У питомом оквиру тамно-зелених дрва беле се куле и црвени кровови… Усамљен у близини магловитих мочвара, великих шума и плавог мориша манастир Бездин.“ Овако је почео опис манастира Бездин млади архитекта Ђорђе Табаковић из Арада по повратку из Париза где је био на стручном усавршавању. У наставку овог текста он говори: „Кораци нам одјекују испод дубоке капије старе манастирске зграде; около четвртастог дворишта класични тремови православног манастира… Један од последњих наших манастира у данашњој Великој Румунији, у северно-западном углу румунског Баната, где нас је све мање и мање.“ Најстарији поуздани писани спомен о манастиру Бездину јесте запис на манастирском Псалтиру Божидара Вуковића штампаног у Венецији 1520. године, о томе да је градња манастира отпочета године 1539. при архимандриту Јоасафу (Милутиновићу) и економу Леонтију (Богојевићу) уз помоћ братства и хришћана. Према писаним изворима овај манастир је био задужбина властелинске породице Јакшић, која је зацело владала Мунаром од почетка 16-тог века.
Постојање архимандрита, економа и братства, несумњиво сведочи о организованој монашкој заједници од пре 1539. године, али је неизвесно да ли је она и до тада боравила у неким ранијим бездинским здањима. Непотпуна истраживања су потврдила постојање археолошког слоја из 15-тог века у темељима манастирске цркве. Можда се тиме бездинска монашка традиција помера дубље у старину. Архитектура и зидно сликарство манастира се мењало и то због разних преправки које су вршене, нарочито 1783. и 1886. године.
Црквено-историјска разматрања Илариона Зеремског из 1907. године о српским манастирима у Банату, па и о Бездину, као ни мала монографија о овом споменику коју је написао архитекта Ђорђе Табаковић 1929. године, не могу умањити неопходност свестранијег изучавања бездинске архитектуре и сликарства.
У манастирској порти налази се гроб свештеномученика Кирила Цветковића Далматинског и Бездинског. Протосинђел Кирило Цветковић је био свештенослужитељ у манастиру Савина у данашњој Црној Гори. Због противљења утицају Римокатоличке цркве и честом унијаћењу православних Срба осуђен је од стране Латина на дванаест година строгог затвора. Упокојио се у Господу 1857. године.

 

БУДИМИР КОКОТОВИЋ

Advertisements

28. марта 2011. - Posted by | Број 20, Духовност

2 коментара »

  1. Divno!Toje manastir mog detinstva!Hvala!CESTIAM UREDNIKUlista!Vrlodobar casopis! (izvini za latinicu)

    Коментар од vidosava | 14. априла 2011. | Одговор

  2. Postoji Služba Svetom Kirilu u knjizi „Prevlački krinovi“ monahinje Stefanide (sa Prevlake), kao i kratka biografija u istoj knjizi, a postoji i njegova „Autobiografija“, koja je izuzetna, predivna, koju je izdala Biblioteka u Herceg Novom, i preko nje se može naručiti. Košta 10 evra.
    Sveti Kirilo je rođen u Baošićima, i tu se svake godine 10.oktobra proslavi njegov praznik, obično Arhijerejskom Liturgijom, svečanim ručkom i Akademijom.U Baošiću postoji crkva Svetog Nikole u kojoj su služili njegovi rođaci sveštenici, a pored je zgrada stare seoske škole ,u kojoj se on učio pismenosti. Odmah iznad te crkve, na nekih par stotina metara dalje , nalazi se selo Dabovići odakle je poreklom čuveni Američki misionar Arh. Sebastijan Dabović.

    Коментар од mon.Stefanida | 24. јуна 2011. | Одговор


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: