Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Филмска критика

НАЗИВ: ПОП
РЕЖИСЕР: ВЛАДИМИР ХОТИЊЕНКО
ЗЕМЉА: РУСИЈА (2009)
ГЛАВНЕ УЛОГЕ: СЕРГЕЈ МАКОВЕЦКИ, НИНА УСАТОВА, ЛИЗА АРЗАМАСОВА


Филм необичне снаге, духовне лепоте и оптимистичког погледа на свет нажалост до дана данашњег није пронашао свој пут до широког српског гледалишта. Колико год за то били криви филмски диструтери, јер ниједан руски филм одавно није био на репертоарима бископа, а искрено речено тако је и са целокупном руском уметношћу, криви су и гледаоци. Стиче се утисак да Србе данас занимају само америчке пуцачине са неизбежном поделом на добре и лоше момке или плитке љубавне причице.
Филм „Поп“ је прича о руском свештенику Александру који је растрзан моралним дилемама и који у сваком минуту филма мора да направи разлику између добра и зла.
Филм почиње у месту близу Риге где свештеник Александар опслужује локалну парохију. Недуго затим у село улазе Немци који крећу у ратни поход ка Москви. Отац Александар на молбу његовог епископа одлази у мало место поред старог руског града Пскова где има задатак да опслужује парохију и да помогне угрожене становнике овог краја. Проблем је у томе што су ове територије освојене од стране Немаца и што свештеници у очима Совјета представљају нацистичке слуге.
Даља радња филма описује свакодневни живот свештеника Александра и његове поподије Аље. Растрзан између велике жеље да помогне угроженом становништву али и горчине што није на страни где се Руси боре за слободу, отац Александар улаже последње атоме снаге да духовно олакша период окупације.
Његов верни сапутник је попадија Аља која је представљена као жена топлог срца али и верни саветник оца Александра када он због емоција не сагледа реално стање. Посебно је дирљива сцена када Аља добија тифус и одлази од куће пешачећи кроз снежну олују свесна да ће умрети, али не жели да зарази оца Александра и усвојену децу.
Занимљив је и лик немачког официра који се бори да у својој души помири православну веру којој припада и зверски нагон нацистичког војника. У филму се појављује и Ева, Јеврејка која је крштена, а доцније је отац Александар са неколико деце усваја да би их спасао од сигурне смрти. После рата отац Александар бива осуђен од Совјета на тридесет година затвора у Гулагу.
Фасцинанта прича о свештнику који је пре свега добар човек побрала је симпатије многобројних Руса и освојила неколико награда. Свима нама она може послужити као пример у овом времену лажних вредности.

 

СЛАВИЦА СТАНИСАВЉЕВИЋ

Advertisements

28. марта 2011. - Posted by | Број 20, Култура

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: