Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Вечита нада

Ноћ замењује дан,
црни и бели тонови гламурозни.
Месец светли у тами,
промене немир души кроје.
Јер тада подвиг објави рат раскалашности,
и тражи да задржиш сузу у себи,
радосну, чисту и опрану покајничку.
Крилатицу душе што све стеге руше,
без које се не може размишљати,
о правилима живота.
Јер правило постојања,
одузима неукроћеност обести,
која човека тера у ратове многе.
А који увек ка издајама воде,
и раздору душе јој газе,
стварајућу духовне мртваце.
А када црнило душе дође,
тешко је убелети дан,
и створити младалачки сан,
и наћи танану светлост ка путу новом,
и истанчану линију мисли слободне.
Ипак има нешто и тада
има нешто што се зове нада.

 

ЉИЉАНА ВЕЉКОВИЋ, манастир Чокешина

Advertisements

28. маја 2011. - Posted by | Број 21, Поезија

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: