Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Војевање

Христос васкрсе, душо хришћанска!

Када Васкрсли Христос излије благодат Своју на душу хришћанску тада душа, озарена милошћу Божјом, сва трепери у љубави, искреној и благодатној и љубав коју душа неизмерно осећа, почиње да се прелива и на целокупно њено окружење и у том трену душа поново почиње да се обнавља и слично драгоценом дијаманту, зрачи и исијава и љубав осећа према свеколикој Божјој творевини и увиђа да је све што га окружује створено промислом Божјим и враћа се у познање да је дело Бога Живога, син а не слуга, наследник Царства небеског и будући житељ Новога Сиона.

О, колико је непроцењиво то осећање душе.
Међутим, после таквога искуства, које увек претходи наступајућим болним околностима, баш из разлога да се душа не би погордила а и да остане живо осећање на Божије присуство, настаје време када Господ, да би испитао веру и љубав душе, јер у доброме је лако бити добар, привидно повлачи благодат Своју и у души се дешава огромна промена и наступа велика туга и душа осећа велику тескобу. Тада, искушења и непогоде се навлаче на душу и њено деловање и мада душа у почетку осећа усамљеност и немоћ, благослов који је осетила у великој љубави, бодри и храбри душу да не клоне и не поклекне пред силовитим налетима невоља и тескоба.
Та искушења, заиста мучна и неподношљива, ипак су значајна за очишћење душе јер кале и спирају душу од свих нечистоћа и свих грехова јер под таквим налетима у души се јавља трпљење и спознаја своје маленкости и недостојности притом укљањајући место сваком виду гордости, душа полако стиче венац победе над плоћу.
Хоћемо ли зато бити лицемерни и благодарити Господу само када живимо у слави и благостању или ћемо већма благодарити још више и када нам је тешко и болно.
А, зар треба и сумњати да Бога треба прослављати у свим приликама, Бога који је из превелике љубави према Своме бићу послао и Сина Свога да Пречистом Крвљу спере грехове човечанства.
Искрено, иако на тежи начин, осећа душа, кроз сву бол, да се искупљује и очишћује, да постаје драгоценија, разумнија, осећа да се све догађа по промислу Божјем и као сунцокрет што се окреће према сунцу тако и душа почиње да се окреће само према Богу, жељно ишчекујући време када ће поново бити окупана у благодати Божјој и уживати у неземаљској милости.
Стрпи се зато душо, не клони и не падај духом јер и у добру и у лошим околностима, знај сигурно да тајанствено пребиваш у близини Божјој и да је Бог ту.
Оправдајмо се и ми, својим животом, својим делима својим трпљењем, градимо смирење које ће пројавити наду, наду у Божију милост а Свемилости Бог неће нашу наду и веру постидети.
Стојмо постојано пуни вере, стојмо неустрашиво и не дозволимо да нас никакве околности одвоје од Бога, будимо благодарни и благородни и својим животом сведочимо, ваистину сведочимо живот и љубав у Васкрслом Исусу Христу.

ЗОРАН ПЕТРОВИЋ

Advertisements

28. маја 2011. - Posted by | Број 21, Духовност

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: