Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Ваздух

Без чистог ваздуха не може да буде квалитетног живота и снажног здравља. Дуг боравак у местима где нема довољно кисеоника смањује интензивност оксидирајућих процеса.
Као последице тога јављају се: главобоље, лош сан и апетит, повећан замор и раздражљивост, поремећај размене материје и дисања ткива, таложење штетних материја у крви и целом организму. Чист свеж ваздух не само што лечи од болести, већ повећава отпорност организма на прехладе. Боравак на свежем ваздуху (аеротерапија) омогућава:
снабдевање ћелија и ткива кисеоником
снижава артеријски крвни притисак
побољшава функција миокарда и његово снабдевање крвљу
смањује се раздражење, умор
сан постаје чвршћи и мирнији
повећава се способност за рад
јача тонус целог организма.
Аеротерапија је посебно корисна за људе који пате од прехлада, за слабе, уморне од тешког интелектуалног рада, за реконвалесценте после операција и инфекција, као и за децу.
На човека благотворно утиче свеж ваздух у току шетњи у природи: у шуми, парку, на пољу, обали реке или језера, јер је ту ваздух засићен негативним јонима напуњеним атомима кисеоника. Зелена пространства омогућавају пречишћавање ваздуха од прашине, чађи и штетних хемијских једињења. Зато је у природи лако дисати, брзо се отклања умор и напетост. Када смо надвладани стресом и бригом, изгледа да удаљавање од наших градских места боравка и радних места обећава више од промене места. Што је још боље, ако се може уредити живот у природнијем окружењу, то би вероватно донело благослов бољег квалитета ваздуха, као и друге пријатности.
Дисање је процес којим снабдевамо крв кисеоником и уклањамо “смеће“ из организма. То је најважнија животна функција, јер без ваздуха можемо да издржимо само неколико минута.
Већина људи дише неправилно, односно површински, што доводи до недостатка кисеоника и проузрокује различите потешкоће: несаницу, главобољу, безвољност.
Постоје докази да тескоба (анксиозност), напади панике, претерана забринутост, немогућност опуштености, имају везе са неправилним, углавном плитким дисањем. Дубоко дисање помаже код ослобађања од стреса.
Вежбање правилног дисања једна је од превентивних метода, која се у медицини примењује код различитих обољења – дисајних органа, повишеног крвног притиска, поремећене циркулације, мигрене и сл… Добро је по устајању код отвореног прозора (избегавати места са великом концетрацијом смога) дубоко удахнути свеж јутарњи ваздух на нос, стомак се при томе подиже, грудни кош се шири, руке се дижу и склапају изнад главе (ширењем руку на горе доприносимо раду већег дела мускулатуре и већем удаху), задржaти дах бројећи до 5, а затим лагано издисати ваздух уз истовремено спуштање руку и савијање у струку (ићи у претклон), стомак се увлачи, са бројањем до 5. Препорука за вежбање дубоког дисања је 3 пута по 5 минута дневно.

Oсновна правила дисања:

Увек треба удисати дубоко преко носа. У носу ваздух добије одговарајућу температуру и влажност, што је корисно за даље дисање.
Не дисати пребрзо, јер таквим дисањем кисеоник допире само до горњег дела плућа. Дубоко и спорије удисање омогућава да кисеоник доспе у све делове плућа.
Најважније је удисати тако да се искористи пуни капацитет плућа (трбуха) и издисати довољно полако и концентрисано да се сав ваздух избаци из плућа.
Дисање треба да буде равномерно, уједначеним ритмом.
Издисати ваздух на нос и уста.
Сваки излазак у природу искористити за свесно, дубоко дисање.

ДРАГАНА МИРКОВИЋ

Advertisements

29. маја 2011. - Posted by | Број 21

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: