Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Зло рађање-готово суђење

Беседа на монашењу у манастиру Студеница

Ево и ми смо се скупили у овој светињи Светог Немање, да се Богу помолимо да пошаље милост нашем народу, да му пошаље благодат трпљења, да му да покајање да би му опростио грехове које је српски народ чинио, а и данас чини. А има их пуно. Код нас у Србији нема где се не псује име Божје. Да, има и људи који у вери, нади и љубави желе да служе Богу. Али има више оних који да мир, земаљски мир, употребе на зло. Не желимо да чинимо вољу Божју. Греховно смо много оболели. Народ је врло лако пристао на речи оног злочинца Тита, још од пре тридесет година кад је нашим мајкама препоручио да не рађају децу да би се подигао стандард. То јест не рађајте децу да не бисте добра која вам је Бог дао делили са другима. Према налазима једног свештеника, Срби су од 1944. наовамо побили дванаест милиона деце, зато да би оно једно или двоје које се роди могло да живи у изобиљу, да не осети никакав терет. За време Тита спремали смо децу за некакав живот који не постоји. Спремали смо децу само да једу и пију, да се лепо одену, да заврше школу и нађу неко радно место где ће што мање да раде. Тој су деци све приносили на жртву као неком божанству. Тако смо и дошли довде. Жене и мајке имају једно или двоје да живе у овом „лепом“ стандарду који нам је спремио онај злочинац, нећу име да му спомињем, јер је то прљаво име. Сада мајке које нису хтеле да рађају остају и без оног једног детета, и сада им је крив Бог.
Сада сам био на једној сахрани, где мајка хули на Бога како је Бог допустио да јој син погине, па је чак проклињала и Косово: „Да Бог да изгорело да га нема!“ Госпођа није хтела да рађа децу, мислила је да је она Бог, и да ће она свом детету да да нешто. Али, Бог је горе и она дечица што их је мајка побила вапију за освету. Крв дванаест милиона деце вапије и тражи освету, тражи освету над мајкама и онима који су остали, што им нису дали да се појаве на овај свет. Мислим да је то наш најтежи грех, јер то што је Господ дао да страдамо, то је велика Његова милост према нама, јер смо починили грех, велики злочин. Има једна црквена песма која каже: „Сагрешисмо, безаконовасмо, неправдавасмо, али не одступамо“. Признајемо да смо грешни и тражимо милост од Бога. Без покајања нема преображења, нема препорода, нема бољитка, а покајање је велика благодат и моћ Божја, која од звера ствара анђела, од вука јагње. Покајање је велики дар Божји, и са покајањем је Господ почео Своју проповед, и свети Јован Крститељ пре Њега, и свети апостоли после Њега; сви су стално говорили: „Покајте се! Покајте се! Покајте се!“
Пре Другог светско рата био је неку човек који је носио један крстић, и ишао по Београду. Само уђе у неку канцеларију или стан, каже: „Покајте се!“ и одлази. Кад смо били у Јерусалиму, у манастиру свете Катарине, тамо нам је један свети човек, архиепископ Дамјан, рекао: „Наилазе страшни дани! Пренесите својима, и старијима и млађима, да се покају и да се Богу моле за страдања која иду на нас!“ То је било пре десетину – петнаест година.
Ето, било је светих људи који су све то предвидели, и могло се то предвидети, јер: „Зло рађење – готово суђење“. И да би избегли, и да би остали као народ, српски православни народ, морамо се покајати, морамо престати да хулимо име Божје, да се више не чине зла дела убиства невиних, да се вратимо Светој Божјој Цркви, Еванђељу Светом, испуњавању Десет заповести Мојсијевих, и придржавању и васпитавању себе на заповестима Блаженства, на смирењу, кротости, на љубави.
Сигурно је да ћемо у будуће имати велика искушења и страдања, и много ћемо шта претрпети, али се надамо да искушења неће бити већа од благодати Божје. Ми смо сада у сукобу не са неком државом, и са неким народом, већ са самим сатаном. Неки хоће да узму сва богаства овог света, да свим народима наметну неки нови поредак, који је, у ствари, сатански беспоредак. Ја мислим да ће Бог послати благодат нашим младим монасима, а с њима и нама осталима, да све то издржимо.
Нека Господ Бог спасе све нас, да идемо путем добра. Вама свима, браћо и сестре, желим благодат покајања, вере у Бога, наде у Бога, љубави према Богу, молитвама светог Саве, Симеона и Симона и свих светих!

СХИ-АРХИМАНДРИТ ЈУЛИЈАН СТУДЕНИЧКИ (1918-2001)

Advertisements

24. јула 2011. - Posted by | Број 22, Духовност

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: