Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

Николај Краснов

Када је недавно у Београду постављена спомен-плоча архитекти Николају Краснову, ретко ко је могао да каже бар две-три реченице о животу овога плодоносног архитекте. То је и показало колико смо као народ склони да заборављамо своје великане и пријатеље.
Николај Краснов, чувени руски архитекта је рођен у 23. новемра 1846. године у малом руском селу Хоњатино. Године 1867. у Москви уписује студије сликарства, вајарства и архитектуре. По завршетку факултета живи тескобним животом, али добија све више и више пројеката које успева да заврши са великим успехом.
Године 1887. одређен је за главног архитекту у граду Јалти. Успешно пројектује неколико цркава, двораца, палата. Променио је план града, изграђујући нове улице и продужавајући старе.
Почињу да се нижу признања једна за другим. Проглашен је за званичног архитекту царске породице Романов 1911., а добио је титулу академика 1913. године.
Наредбом цара Николаја II постављен је за архитекту новог царског двора, познатог као Ливадијски. Двор грађен у духу италијанске ренесансе изазвао је одушевљење целокупне руске јавности.
Октобарска револуција га затиче у Москви. По победи бољшевика са супругом Аном одлучује да напусти Русију и одлази на Малту. Ту остаје две године, а потом одлази у Београд где је провео остатак свог живота.
Постављен је за инспектора у краљевској управи Министарства грађевинства. Посвећује се градњи монументалних објеката од којих ћемо набројати само оне најзначајније:
-Пројектовао је Краљевски двор Карађорђевића на Дедињу и цркву посвећену Св. Андреји Првозваном у склопу крајевског комплекса
-Урадио је архитектонски план за цркву и породичну гробницу династије Карађорђевић на Опленцу
-Учествовао је у изградњи Дома народне скуштине у Београду, урадио њен ентеријер и двориште
-Пројектовао је зграду Владу Србије и Министарства спољних послова
-Подигао зграду Архива Србије
-Меморијални центри палим српским борцима у Солуну и на острву Видо су његова дела.
Умро је у Београду 8. децембра 1939. Сахрањен је на руском делу Новога гробља поред Иверске капеле.
Градитељ најлепших београдских здања данас је пао у заборав. Можда је постављење плоче са његовим именом на згради Архива Србије шанса да се сетимо овога руског и српског великана.

ИВАН ГРБИЋ

Advertisements

24. јула 2011. - Posted by | Број 22, Историја

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: