Глас са Цера

Часопис за духовни и национални препород

О нама самима

“Оче, сагреших небу и теби. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих“. ( Лука 15, 18-19 )

Душа, најдрагоценији дар Бога Живога, једино вечно у телу човечијем, толико је танана и осетљива да околности у којима борави, у најмањем исто као и у великом, могу душу обогатити а у преступу, на жалост, душу погубити.
За битисање душе сваки непокајани и неисповеђени грех је смртоносан. И Каиново убиство брата Авеља и сваки грех учињен речју, мишљу или делом наноси души несагледиве последице и одводи душу и вечну погибао.
Зато је велика жалост на небесима када душа хришћанска изабере широки пут и својим поступцима избрише своје име из Књиге Живота, када место наследника постане отпадник, жалосна слика онога за шта је створена.
Тада душа бежи од Бога, наивно мислећи да се од Бога може сакрити потирањем своје савести и неверовањем у постојање Божије.
Али неупоредиво више, настане радост у Христовом Царству Небескоме, када се душа поврати из греха, поврати из смрти и када се душа застиди и згрози над стањем у којем је била.
У том трену, душа васкрсава. Беше мртва у телу и оживе, беше презрена и оправда се.
У том трену сагледава се бескрајна љубав Божија према својој творевини, према људском роду.
Као што је само мисао довољна да душу хришћанску унизи и упропасти тако је и само мисао довољна да душу оправда и спасе.
У Господњој причи о блудном сину која је сведочанство Божије љубави, на само спознавање греховног стања у коме се душа налази и решеност душе да се промени Господ је већ ту, раширених руку чекајући да пригрли душу дарујући јој опроштај и спокој не дозвољавајући да се душа посрами. Враћа душу у Очинско наслеђе, враћа је у живот и достојанство намењено онима који љубе Бога и име душе хришћанске се поново уписује у Књигу Живота.
Не постоји грех нити греховно стање на земљи које неће Господ опростити уколико се душа на време пробуди, покаје и исповеди и слично блаженом Теофилу, који начинивши велики преступ одрече се написмено Господа и Богородице Дјеве, искреним покајањем не само да се оправда, измоли опроштај грехова него га Господ и у светитеље уврсти.
Поврати се зато душо хришћанска, не гини узалудно, заплачи се над собом и презри греховно стање у коме се налазиш и завапи Богу из дубине душе, искрено и нелицемерно, да се одричеш греха и да си Божија творевина, понови речи блуднога сина “Оче, сагреших небу и теби. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих“ и жива буди јер си створена за вечност, душо хришћанска и да будеш наследник и житељ Царства Небескога.

ЗОРАН ПЕТРОВИЋ

Advertisements

24. јула 2011. - Posted by | Број 22, Духовност

Нема коментара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: